ULOŽENO PREKO 130 MILIONA EVRA, A SVE STOJI PRAZNO: Šta se dešava sa kovid bolnicama?
Autor: Glas javnosti
Iako je poslednjeg pacijent otpušten u junu ove godine kovid bolnica u Batajnici od tada ne radi. Isti slučaj je sa kovid bolnicom u Kruševcu, dok je samo novosadska promenila namenu i radi. U bolnice je uloženo 130 miliona evra.
Prema ranije iznešenom planu, najavljeno je da bi bolnica u Batajnici mogla da ubuduće služi za palijativno zbrinjavanje i dijalizu. U Srbiji ne postoji ustanova za palijativno zbrinjavanje.
Ovakve najave davane su više puta tokom godine, a poslednji put je to uradio u avgustu Mirsad Đerlek, državni sekretar Ministarstva zdravlja. On je tada izrazio očekivanje da bi do toga, moglo da dođe za dva do tri meseca.
„U Batajnici ostalo da budu rešeni imovinski odnosi u vezi zemljišta, čiji deo pripada Ministarstvu odbrane“, poručio je Đerlek u izjavi.
U avgustu je i ministarka zdravlja Danica Grujičić podržala ideju o palijativnom centru.
Kako je tada navela, u bolnici ne bi bili smešteni samo umirući pacijenti, već i oni kojima je potrebna duža nega nakon teške saobraćajne nesreće ili teške operacije. Direktorka ove ustanove iz perioda dok je radila Tatjana Adžić-Vukičević ovu bolnicu je nazvala blagom.
„Kao što sam već više puta govorila, sa velikom tugom, greh je da stoji zatvorena, onako divna i prostorna bolnica. Može da bude porodilište, Urgentni centar, neka nova bolnica, bilo šta, samo da nije zatvorena“.
Ona podseća da je u pitanju odlična lokacija veličine 14.000 kvadrata
„Bolnica u Batajnici je blago. Samo da joj nađu namenu. Nama je u kovidu bila sve. Dušu sam tamo ostavila. I zdravlje. Neka bude od koristi“, kaže Tatjana Adžić-Vukičević koja je ranije podsetila da je među kadrom koji je tamo radio postojalo veliko interesovanje da ostanu u Batajnici.
Kako je nedavno predložio profesor epidemiologije Zoran Radovanović, moguće je da se pojedina odeljenja iz starih bolničkih zgrada presele u nove bolnice, kao što su Novosađani odlučili za svoje bolesnike na hroničnom programu dijalizu.
„Zatim, da se manji deo kovid bolnica prenameni za palijativnu negu, kao i da se deo tih bolnica konzerviše, kako bi se aktivirao u slučaju neke naredne pandemije ili masovne nesreće“, izjavio je za nedeljnik „Vreme“ profesor Radovanović.
Za tri bolnice 130 miliona evra
Ova bolnica je u vlasništvu države i Vlada Srbije je ta koja bi trebalo da donese odluku. Prvi pacijent je u kovid bolnicu u Batajnici primljen 4. decembra 2020. godine. Tokom skoro tri godine rada, odnosno 908 dana lečeno je 23.700 pacijenata, od čega je okvirno 15.000 izlečeno, a 2.500 prebačeno u druge zdravstvene ustanove.
Kovid bolnica u Batajnici je najveća, ima oko 1.000 postelja, opremljena je savremenim uređajima i ima oko 700 parking mesta.
Struka kaže da je za toliku zdravstvenu ustanovu teško uraditi prenamenu, ali je najlošije rešenje da vredna oprema stoji i propada. U slučaju da nije potrebna za novu namenu u Batajnici ona se može raspodeliti po zdravstvenm ustanovama.
U Srbiji su izgrađene ukupno tri kovid bonice. Pored najveće u Batajnici sagrađene su još u Novom Sadu i Kruševcu. Bolnica u Batajnici koštala je poreske obveznike 42,9 miliona evra, u Kruševcu 37,7 miliona evra, a u Novom Sadu 48,6 miliona evra.
Ukupno, država je na izgradnju i opremanje tri kovid bolnice u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu potrošila ukupno oko 130 miliona evra. Sama izgradnja objekata bolnica je koštala 87,9 miliona evra, a kupovina potrebne opreme 42,3 miliona evra. Izgradnja bolnica je finansirana iz budžeta Ministarstva odbrane, dok je za opremanje bilo zaduženo Ministarstvo zdravlja.
Samo je bolnica u Novom Sadu promenila namenu
Bolnica na Mišeluku u Novom Sadu ima 600 postelja i do sada je jedina promenila namenu. Jedan deo bolnice je pretvoren u odeljenje za dijalizu, a drugi u jedinicu za palijativno zbrinjavanje. Trenutno je iskorišćeno oko 60 odsto kapaciteta, a plan je da se i preostali deo iskoristi.
Kada je u pitanju bolnica Perunovac u Kruševcu, ideja je da se u nju premesti deo opšte bolnice Kruševac, odnosno odeljenje za produženo lečenje i negu.
„Potrebna je dobra organizacija, da se na najpametniji način iskoriste postojeći kapaciteti i oprema uz minimalne dodatne troškove“, rekao je Radovanović.
Glas javnosti/N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
