Glas Javnosti

SMRT PETRE (2,5) OTVORILA PANDORINU KUTIJU: Mnogi okrivljuju CZSR!

Hronika
Autor: Glas javnosti

Da li je uobičajeno da se ocu koji ima prijave za porodično nasilje, zabranu prilaska supruzi i u procesu je razvoda braka sa majkom deteta dozvoli da samostalno viđa ćerku?

Da li supružnicima koji su zlostavljali svoje bračne partnere treba dozvoliti da se sastaju sa ćerkama i sinovima bez kontrolisanog nadzora stručnjaka?

Ovo su samo neka od pitanja koja se nameću posle tragedije u Vršcu, u kojoj je otac Marko Budimirović na brutalan način presudio najpre svojoj dvogodišnjoj ćerki Petri, a onda i sebi. Krivica je kao i mnogo puta do sada pala na socijalne radnike, a mnogi državni zvaničnici nisu se libili da i javno izreknu optužbe na njihov račun, uz napomenu da nije prvi put da su napravili ogroman propust.


Prema rečima stručnjaka za socijalni rad, da li će Centar u ovakvim situacijama zabraniti ocu viđanje deteta, do sudske presude, da li će ga dozvoliti u kontrolisanim ili slobodnim uslovima, zavisi od procene kako će to uticati na dete. U svakom konkretnom slučaju socijalni radnik ukršta veliki broj podataka kako bi procenio da li i koliki rizik postoji po dete. Nije apriori zabranjeno da jedan od roditelja viđa dete ukoliko je bio nasilan prema partneru.

- Iako nije direktna žrtva nasilja, ali je indirektno trpelo i prisustvovalo nasilnim scenama, dete može privremeno biti sklonjeno od oca. Pratimo ponašanje nasilnika, pa ako se proceni da loše utiče na dete, može privremeno da mu se zabrani viđanje ili da ono bude u kontrolisanim uslovima - kažu naši sagovornici. - A u nekim situacijama procena bude da nasilje nad majkom nije ostavilo traume na detetu, pa je viđanje slobodno. Uvek je interes deteta na prvom mestu, a svaki slučaj je specifičan i svaka odluka socijalnog radnika mora detaljno da bude obrazložena.

S druge strane, oni navode i da ukoliko je sud izrekao uslovnu kaznu, a ne zatvor, znači da su i oni procenili da nema rizika po dete.
- Ne možete da oduzmete roditeljsko pravo ako je ugrožavao majku, a pritom nikada nije ugrožavao dete - navode stručnjaci. - Majka iz Vršca je i pre rođenja ćerke, kako je sama navela, trpela nasilje, ali se nikada nije vodio nijedan postupak za oduzimanje roditeljskog prava ocu, koji je na kraju ubio svoje dete. Svaki put kada se dese ovakvi slučajevi, sva krivica se svali na centre za socijalni rad, ali svi zaboravljaju da oni nemaju mandat da oduzimaju decu roditeljima, nego nam je, naprotiv, cilj da ih vratimo u funkciju, da ih narodski rečeno, "popravimo".

Naši zakoni ne propisuju nijedan obavezujući tretman za roditelje, već je sve na dobrovoljnoj bazi. Čak i kada nasilnik izađe iz zatvora, posle dugogodišnjeg robijanja, to ne znači da on neće ponoviti delo. Neophodni su institucionalizovani programi da se nasilnik osvesti, koji kod nas ne postoje.

- Imamo u praksi često roditelje u krivičnim i parničnim postupcima, ali i pored toga lični odnosi između roditelja i dece moraju da se održavaju. Tek kada se utvrdi da postoji rizik onda se uvodi viđanje u kontrolisanim uslovima, međutim, ovu meru na preporuku centra, izriče sud. Ona u zakonu ne postoji, već je iznedrila praksa zarad bezbednosti dece i sprovodi se u potpuno improvizovanim uslovima. To znači da može da se organizuje u centru, u restoranu, parku... Kontrolisanim uslovima mora da prisustvuje socijalni radnik.

Da ova mera nije najsrećnije rešenje, pokazuje i slučaj iz 2017. godine kada je Marko Nikolić ispred Centra za socijalni rad u beogradskom naselju Rakovica nožem ubio bivšu suprugu Maju Đorđević, a prethodno udavio četvorogodišnjeg sina Mihaila.

Brutalno ubistvo dogodilo se kad je Marko vraćao sina majci u takozvanim kontrolisanim uslovima.


On je tada uzeo dete da ga prošeta, potom ga ubio i majci bacio telo u naručje. Posle toga izvadio je nož i počeo da i nju ubada po vratu. Od zadobijenih povreda, ona je na mestu preminula. Nastradali su tada i socijalni radnici: jednog je posekao po plećki i isekao mu dva prsta, a drugi je ostao bez polovine obraza.

JANKOVIĆEVA: "CRVENI ALARM" ZA SVE

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je da je poslednje ubistvo u Vršcu, u kojem je otac ubio dvogodišnju ćerku, jedan od najpotresnijih slučajeva u istoriji porodičnog nasilja i naglasila da smo došli do tačke gde "crveni alarm" upozorava da je krajnje vreme da svi nadležni u sistemu hitno reaguju.

Ona je poručila da je neophodno da se slučaj detaljno analizira i pokrene pitanje konkretne odgovornosti, imajući u vidu da je majka devojčice pokrenula zakonske mehanizme za zaštitu, kako se navodi u medijima, ali da je suprug nasilinik ubio dete.

- Ovo nije prvi slučaj sa fatalnim ishodom, zbog čega se svi moramo zapitati šta ne funkcioniše i šta kao društvo moramo da uradimo da bi se stanje popravilo - kazala je Jankovićeva.

MIHAJLOVIĆEVA: NIJE PRVI PROPUST

Potrebno je sprovesti nadzor, istragu i kontrolu rada institucija u vezi sa tragedijom u Vršcu, kako bi se sprečili slični propusti u centrima za socijalni rad, rekla je Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

- Država je uradila mnogo toga, pre svega kada je reč o unapređenju zakonskog okvira, obuke svih u lancu koji se bave borbom protiv nasilja u porodici, mislim na policiju, sudove, centre za socijalni rad. Nažalost, pokazuje se da postoje propusti u centrima za socijalni rad i ovo nije prvi put. Sećamo se kada je pre nekoliko godina otac bacio dete na beton u Rakovici.

Ona je navela da su neophodni nadzor i istraga da bi se utvrdilo ko je zakazao i kako bi se propusti ispravili.

ZAKAZAO CEO SISTEM

Centri za socijalni rad više ne mogu sami da rešavaju probleme. Neophodni su nam novi zakoni i sistemska rešenja. Kada se dogodi tragedija, sva krivica svali se na socijalne radnike, a gde su sud, tužilaštvo i policija - pita se Mirjana Veljović, predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti.

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR