MOGAO JE U PENZIJU, HTEO JE DA PORADI JOŠ KOJI MESEC: Tuga u domu poginulog rudara Bratislava
Autor: Glas javnosti
Bio je srećan. Govorio je: "Ja još malo da poradim i idem u penziju pa ću malo da uživam. Dosta smo radili". Ali, pretekla ga smrt...
Ovim rečima počinje bolnu ispovest Slađana Živković, supruga Bratislava Živkovića (59) iz aleksinačkog sela Jasenje, jednog od osam rudara koji su nastradali 1. aprila oko 4.15 časova u strašnoj nesreći u rudniku "Soko" kod Sokobanje.
- Kao rudar je radio 17 godina. Prvo je radio u ciglani u Ražnju, onda je došla inflacija, ratno stanje... Posle se zaposlio u rudniku i nadao se da će tu dočekati i penziju. On je ustvari već stekao uslov, ali je rekao da će da poradi još malo, do kraja godine otprilike, dok pripremi svu dokumentaciju. Bio je srećan. Planirali smo i proslavu tim povodom. Skoro je njegov brat otišao u penziju pa smo bili smo kod njega, a Bratislav je rekao: sledeći put dolazite kod mene - priča supruga Slađana.
Ona kaže da su rudari unazad nekoliko dana znali da se nešto dešavalo u rudniku, ali nisu znali šta, te da je to saznala od suprugovih kolega posle tragedije jer on nije imao običaj da se žali. Na posao, u treću smenu, pošao je kao i uvek, nasmejan.
- Krenuo je na posao uveče, ispratili smo ga kao svaki put. Deca su bila tu, pozdravili su ga rečima: "Ćao deko, vidimo se sutra". Ali to sutra nije se desilo... Nismo znali šta je bilo, sve do nekog vremena, dok nisu na televiziji pročitali njegovo ime. Onda je već sve bilo jasno. Sve dok nije bilo toga, ja sam se nadala, ćerka isto... Nije mogla isprva da poveruje. "Nije istina mama, pa to nije tata, to je nemoguće, to se nama ne dešava". Ali, šta vredi... - priča Slađana kroz suze.
Slađana i Bratislav imaju troje dece, ćerku i dvoje blizanaca - sina i ćerku. I od njih troje unučadi - dve unuke i jednog unuka.
- Deca ga traže, ovaj mali unuk koji ima četiri godine ga traži. Stalno pita: "gde je moj deka?" Čeka ga da dođe s posla. Sinoć ga je tražio, jutros ga je tražio... Unuka ima sedam godina. Njoj smo jutros rekli. Rastužila se. "Ja sam tužna bako, gde je moj deka? Jel on gore na nebu, jel on ona zvezda što sija?" Kažem joj, jeste. Šta da joj kažem? Tuga... Čovek ceo radni vek juri i radi, kada je došlo vreme da uživamo, eto šta se desilo - veli Slađana skrhana tugom.
Ona kaže da je njen suprug poznavao mnogo ljudi i da su ga svi voleli jer je bio vedrog duha. Posebno je bio vezan za kolege da posla. Zbog njih je odlučio da radi koji mesec duže.
- Mogao je već sad u penziju, ali hteo je još malo da radi. Sinoć je bio jedan njegov drug. Kaže da ga je pitao što ne ide u penziju. On mu je rekao: "još malo da se podružimo, posle ćemo ređe da se viđamo". On je imao društvo, voleo je da se šali, bio je vesele naravi. Svima je voleo da pomogne. Vedar čovek, nedostaje svima. Sinoć je bilo sigurno 100 kolega sa posla. Prijatelji, drugari, na pola sata su su dolazili ceo dan. I prijatelji, komšije. Mnogo je ljudi znao, nije bio svađalica, sa svima je bio dobar. Normalan čovek, domaćin čovek. Stekli smo sve, sad kada trebamo da malo proživimo, desilo se šta se desilo - dodaje Slađana za Blic.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
