Sve više dece sa autizmom: Svakom 36. detetu pripadne dijagnoza
Autor: Glas javnosti
Vrlo važna rana dijagnostika jer je opšte poznato da je neuroplastičnost mozga najveća u najranijem uzrastu
Jelena Vagić iz Udruženja za autizam "Deca su ukras sveta" izjavila je danas, povodom obeležavanja Svetskog dana osoba sa autizmom, da Srbija nema podatke o broju dece sa nekim od poremećaja iz spektra autizma, ali je navela da je, prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), poremećaj iz spektra autizma dijagnostikovan kod svakog 36. deteta u kategoriji sedmogodišnjaka.
Ona je za Tanjug naglasila da se broj dece kod kojih je dijagnostikovan poremećaje iz spektra autizma povećava geometrijskom progresijom i ocenila da je reč o jednoj vrsti epidemije.
"Te američke podatke možemo transponovati i kod nas ovako iz životnog iskustva, gledajući da u svakom odeljenju postoji neko dete koje ima određeni problem", dodala je Vagićeva.
Kako je objasnila, brojni su načini kako se može pomoći deci sa autizmom jer je osobama iz spektra autizma potrebna celoživotna podrška, od rane dijagnostike, uključivanja u tretmane, poboljšanja uslova za inkluziju u školski i obrazovni sistem i kasnije zapošljavanje.
Važna rana dijagnostika
Vagićeva napominje da je vrlo važna rana dijagnostika jer je opšte poznato da je neuroplastičnost mozga najveća u najranijem uzrastu.
"Ono što se do sada zna iz istraživanja autizma jeste da nije reč o jednom homogenom poremećaju, već heterogenom i ono što se zna je da su kod njih uključene brojne pridružene bolesti gastroenteorološkog tipa, imunološkog i jako je važno da u dijagnostici i tretmanu ove dece učestvuje miltidisciplinarni tim", navela je ona.
Oligofrenolog Ivana Gavrilović kaže da se deci sa nekim od poremećaja iz spektra autizma može pomoći osnaživanjem i ohrabrivanjem roditelja da zatraže pomoć kada prepoznaju da dete ima poteškoće, pre svega na nivou primarne zdravstvene zaštite, odnosno domova zdravlja, a da dete potom bude upućeno dalje ka tercijalnim zdravstvenim ustanovama i stručnjacima.
Sve više dece sa autizmom
Ona za Tanjug navodi da u Srbiji ne postoji tačan registar koliko dece trenutno ima problem sa spektrom autizma, ali dodaje da kao stručnjak svedoči da je taj broj svake godine sve veći i veći.
"Izazovi su jako kompleksni i teški, podrazumevaju da se i ta porodica zbrine bez obzira što dete ima problem, jer i oni većinski trpe svakodnevno. Umrežavanje sistema i podrška na svim nivoima od rane intervencije, prepoznavanje defektologa, oligofrinologa u razvojnom savetovalištu, do omogućavanja što više pregleda koji su uključeni u deo rane intervencije, a samim tim i njihovo uključivanje u vaspitno-obrazovni proces koji takođe zahteva podršku", navela je Gavrilovićeva.
Psihijatar Centra za autizam Duško Stupar rekao je za Tanjug da se deci sa nekim od poremećaja iz spektra autizma može pomoći pružanjem podrške u smislu postavljanja rane dijagnoze, ranih intervencija, usmeravanja roditelja i istakao da fokus pomoći ne treba da bude samo na detetu, već i na roditeljima i starateljima koji su bitan faktor u obučavanju primene stimulacije deteta.
Prema njegovim rečima, rana dijagnostika je važna jer što ranije počnu stimulativni tretmani, rezultati osposobljavanja takvog deteta su značajno bolji.
Takođe je, dodaje Stupar, multidisciplinarni postupak jako važan jer tu učestvuju mnogi stručnjaci kao što su dečiji psihijatri, neurolozi, psiholozi, logopedi, defektolozi, oligofrimolozi i socijalni radnici kako bi se omogućilo da se prolazak kroz sve to i sami stimulativni tretmani obave na što adekvatniji način.
"Kod nas u Srbiji je još uvek u izradi taj registar koji je stavljen u fokus od 2022. godine, tako da je naša klinika, kao i druge klinike iz drugih gradova koje su uključene da upisuju decu kojima je postavljena dijagnoza. Trenutni podatak ne znam tačno, spominje se oko dve hiljada osoba, od toga je 700, 800 dece obolele od autizma", naveo je Stupar.
Glas javnosti/D03S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
.png)
