Fitnes predavač Nemanja Milović za FAJTER: Stereotip da su sportisti glupi je moje najveće oružje! (VIDEO)

Nemanja Milović je fitnes predavač, personalni i kondicioni trener, produkt menadžer

Ovaj momak, koji je od sporta napravio biznis, dolazi iz Novog Sada, a u podkastu na kanalu Fajter je otkrio kako je ušao u svet sporta i biznisa, šta su njegova interesovanja kada nije fokusiran na posao, ali i kako se nosi sa stereotipom da su sportisti glupi.

1.Kako si ti ušao u svet sporta? Kako je došlo do toga da je Nemanja postao fitnes predavač, personalni trener, produk menadžer?

- Na svakom mom porodičnom snimku, gde sam ja još uvek klinac od 4/5 godina, ja ili radim sklekove ili trbušnjake, zgibove ili se u nečemu takmičim. Tako da ako me pitaš kada je počela moja sportska karijera.. meni je to urođeno vaspitanje. Moj otac je bio profesionalni košarkaš, tako da je to moje vaspitanje bilo spartansko, lakonsko. Za mene bilo „kul“ uraditi što više sklekova.

2. U jednom periodu svog života si bio deo košarkaške reprezentacije. Zašto si od košarke odustao?

Kao klinac sam bio i deo reprezentacije, što je bilo do nekih mojih 15 godina. Bio sam talentovan klinac, međutim povreda..jedna,druga, treća. Krenuo je fakultet, imao sam neka nova interesovanja. Bio sam plaćen nekih mizenrnih par stotina evra, što je bilo jedva za preživeti. Radio sam sve i svašta. Od šankeraja do obezbeđenja..Kada sam završio fakultet moralo je da se odabere gde ću u životu.

3. Mnogo toga u tvom životu je u vezi za sportom. Od toga šta predaješ, preko posla kojim se baviš, do stvari koje plasiraš na instagramu. Šta su tvoja interesovanja kada se priča o sportu izuzme?

Veći deo mog života nije vezan za sport, ali to dosta ljudi ne zna. Ja se više bavim psihologijom, filozofijom i tim nekim stvarima, nego sportom. Volim i književnost, volim i taj boemski život, volim i da putujem i svašta nešto što radim što nije vezano za sport.

4. Koliko često se susrećeš sa stereotipom da su sportisti glupi i da njih zanima samo tema sporta?

Konstantno to čujem. To je moje najjače oružje, ja to stalno kažem. Zamisli situaciju. Sedim sa doktorom opšte medicine, sa advokatom, istoričarom, čovekom koji je završio filozofiju i onim koji predaje književnost. Od njih očekuješ da su pametni, a ja sam difovac glup, ćelav, nabildovan. Kada ja ispratim sve njihove priče, meni treba jako malo da ja ispadnem genije, zbog tog stereotipa, zato što svi očekuju da sam glup.

5. Šta prvo kod sebe promeniti kada odlučimo da se okrenemo radu na sebi? Da li prvo početi od fizičke spremnosti, ishrane, edukacije?

Prvo promeniti očekivanja. Ja sam se u svojoj karijeri nagledao ljudi koji su u teretanu došli sa velikim očekivanjima, koja nisu ispunili. Gledali su se neprestano u ogledalu šta su uradili, da li su postigli rezultate i kada to nisu uradili, u teretanu se više nikada nisu vratili. Tako je i sa svim ostalim očekivanjima u životu.

SKINI APLIKACIJU