Žitarice vode globalni rast cena hrane

Cene hrane su u maju blago porasle pošto je poskupljenje žitarica i mleka i mlečnih proizvoda prevladalo u odnosu na jeftiniji šećer i biljna ulja, saopštila je danas Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

FAO-ov indeks cijena korpe osnovnih prehrambenih proizvoda porastao je u maju za 0,9% u odnosu na revidiranu vrednost u aprilu i iznosio je u proseku 120,4 poena.

U odnosu na isti mesec prošle godine, cene su u maju bile niže za 3,4%.

NOVA PRAVILA : Višegradska grupa traži od EU da se žitarice iz Ukrajine izvoze uz depozit

Novi podaci pokazuju da su cene stagnirali u aprilu, nakon što su u martu porasle na mesečnom nivou prvi put od septembra prošle godine.

Cene žitarica su najviše porasle u maju, za 6,3% u odnosu na april, što je odraz skoka cena pšenice pod uticajem bojazni da bi nepovoljni vremenski uslovi mogli da naškode usevima u Severnoj Americi, Evropi i Crnomorskom regionu.

Poskupeo je i kukuruz, zbog pojave bolesti u Argentini i nepovoljnih vremenskih prilika u Brazilu.

Cene mleka i mlečnih proizvoda takođe su značajno porasle u maju, za 1,8 odsto u odnosu na april, što je odraz veće tražnje u sektoru maloprodaje i usluga uoči letnjih praznika i procena tržišta da bi proizvodnja u zapadnoj Evropi mogla biti slabija nego prethodnih godina.

Najviše je pojeftinio šećer u maju, za 7,5% u odnosu na april, zahvaljujući dobrom početku žetvene sezone u Brazilu. Pad cena nafte takođe je uticao na cene, jer proizvođači očekuju slabiju tražnju za etanolom.

Biljna ulja su pojeftinila za 2,4%, odražavajući pad cena palminog ulja koji je nadmašio blagi rast cena sojinog i suncokretovog ulja, izračunala je FAO, uz napomenu da je izvoz iz crnomorskog regiona smanjen.

Cene mesa su bile manje-više stabilne, jer je povećanje cena svinjskog i ovčećeg mesa neutralisalo poskupljenje živine i junećeg mesa.

Proizvodnja žitarica porasla je prošle godine za 1,2% na rekordnih 2,847 milijardi tona, prvenstveno zbog skoka u proizvodnji kukuruza, objavio je FAO u posebnom izveštaju o ponudi i potražnji na tržištima žitarica.

ŽITARICE NA DRUGOM MESTU: U 2022. godini od agrara izvezeno najviše voća i povrća

U novoj sezoni 2024/2025. proizvodnja bi trebalo da ostane na rekordnom nivou, izračunali su.

Globalna proizvodnja kukuruza i pšenice trebalo bi da se smanji, procenjuje FAO, signalizirajući istovremeno da će verovatno uskoro dodatno sniziti prognozu zbog nepovoljnih vremenskih uslova u regionu Crnog mora.

- Protivteža bi trebalo da bude veća proizvodnja raži, pirinča i sirka, napominju.

Potrošnja žitarica bi u novoj sezoni trebalo da malo poraste i dostigne novi rekordni nivo od 2,851 milijardu tona, podstaknuta povećanom potrošnjom hrane, posebno pirinča.

Zalihe žitarica će na kraju nove sezone, u julu sledeće godine, verovatno biti veće za 1,5 odsto nego na njenom početku i dostići rekordnih 897 miliona tona, ocenjuje FAO.

Trgovina žitom bi trebalo da bude 2024/2025. pad od 1,3 odsto, na 481 milion tona, uglavnom zbog slabije prodaje kukuruza.


Glas javnosti/ B06S

SKINI APLIKACIJU