Zapad je izgubio kontrolu nad tržištem zlata

Moć određivanja cena na tržištu kojim je dugo dominirao zapadni institucionalni novac preuzima Istok.

Hiljadama godina, zlato je predstavljalo krajnje skladište vrednosti i bilo je sinonim za koncept "novca". Međutim, 1971. godine zlato je ostalo bez ove uloge kada su SAD jednostrano suspendovale konvertibilnost dolara u zlato - što je  bilo sadržano u Bretonvudskom sporazumu koji je uspostavio okvir za posleratnu ekonomiju.

Ubrzo nakon toga, u činu o kojem su srednjovekovni alhemičari samo sanjali, zlato je stvoreno ni iz čega u obliku fjučers ugovora, što znači da su poluge mogle da se kupuju i prodaju, a da metal ne menja ruke – ili čak da postoji.

Dolar ojačava: Da li će FED zaoštriti monetarnu politiku?

Pored očiglednih posledica ovog čina - uklanjanja zlatne podrške dolaru, a time i implicitno za skoro sve valute – postoje dve važne karakteristike funkcionisanja tržišta zlata kasnije: prvo, zlato je u suštini svedeno na trgovanje kao i svako drugo drugo ciklično finansijsko sredstvo; drugo, cenu zlata u velikoj meri određivali su zapadni institucionalni investitori.

Oba ova dugotrajna trenda se sada lome, što se vidi u rekordnim cenama zlata u poslednje vreme, a to znači da se finansijski svet gde su Zapad i dolar bili "kralj" sada menja.

Kako je papir zamenio metal

Posle kolapsa Bretonvudskog sistema kasnih 1960-ih i ranih 1970-ih, SAD su počele da usmeravaju svet od zlata ka standardu dolara. Američka vlada je imala snažan interes da upravlja percepcijom dolara kroz zlato i radila je na tome da zlato ne postane rezervna valuta koja će značajno ojačati. "Zlato je moj neprijatelj", rekao je tada predsedavajući Feda Pol Voker.

To je podstaklo pokretanje trgovine fjučersima zlata - banke su počele da prodaju papirna potraživanja za zlato koje nije ni postojalo. A kupci zapravo nisu bili obavezni da plate unapred, već su jednostavno mogli da ostave maržu u gotovini.

Tako je rođena šema papirnog zlata sa delimičnim rezervama koja traje do danas. I zaista, sada ima mnogo više papirnog zlata nego fizičkog, nekih 200-300 biliona dolara u poređenju sa 11 biliona dolara, prema proceni časopisa "Forbs".

Šta će biti sa cenom stanova u Beogradu

Institucionalni investitori su prvenstveno trgovali zlatom na osnovu kretanja stvarnih američkih kamatnih stopa – što znači kamatne stope prilagođene inflaciji. Zlato se kupuje kada realne stope padaju i obrnuto. Logika je da kada kamatne stope rastu, menadžeri novca mogu da zarade više prelaskom na obveznice ili gotovinu, čime se povećava korist od imovine koja ne donosi kamatu kao što je zlato. Po istom principu, niže stope čine zlato – koje se posmatra kao zaštita od inflacije – privlačnijim. 

U praksi, to je poslednjih 15 i više godina izgledalo ovako: zapadne institucije su u suštini kontrolisale cenu zlata i kupovale sa Istoka na tržištima gde su cene rasle (takozvana bikovska tržišta) i prodavale Istoku na tržištima gde su cene padale (medveđa tržišta).  Dok su zapadnu stranu ove trgovine učinili investitori koji jure za višom cenom, Istok je više karakterisala potražnja potrošača koji su kupovali kada je cena niska i prodavali na rastućem tržištu.

Ovo je bilo dobro utvrđeno stanje do 2022. godine, kada je počeo sukob u Ukrajini i kada su SAD zamrzle oko 300 milijardi dolara sredstava ruske centralne banke.

Kraj dolara i povratak zlata

Slučajno ili ne, ono što se dogodilo te godine je da se korelacija između realnih stopa SAD i zlata nepovratno "pokvarila". Cene zlata su počele da rastu, dok su realne stope ostale na istom nivou.

To je posledica želje za fizičkim zlatom u centralnim bankama i izuzetno jake potražnje privatnog sektora za fizičkim zlatom iz Kine.

Teško je tačno znati koje centralne banke kupuju i koliko jer se te kupovine odvijaju u tajnosti. Centralne banke prijavljuju svoje kupovine zlata MMF-u, ali, kako je istakao "Fajnenšel tajms", globalni tokovi metala sugerišu da je stvarni nivo kupovine zvaničnih finansijskih institucija – posebno u Kini i Rusiji – daleko premašio ono što je prijavljeno.

Cene nekretnina u EU u 2023. pale prvi put posle 10 godina

Prema Svetskom savetu za zlato, koji pokušava da prati ove prikrivene kupovine, centralne banke su 2022. kupile rekordnih 1.082 tone za sve vreme i skoro se poklopile sa tom brojkom sledeće godine. Daleko najveći kupac bila je Narodna banka Kine, koja je od prošlog februara dodavala svoje rezerve 16 meseci uzastopno.

Te "prikrivene" kupovine i prodaje zlata dovode do skrivene dedolarizacije i u kombinaciji sa rastućom dužničkom krizom u SAD predstavljaju pretnju dolarskim rezervama i slabe dolar. Za one koji poseduju značajne iznose dolarske imovine, kao što je Kina, ovo je sumorna perspektiva i mnogo ide ka razumevanju trenutne kupovine zlata.

Drugi aspekt su zemlje BRIKS-a koje sve više trguju u lokalnim valutama, zbog čega im je potrebno neutralno rezervno sredstvo za izmirenje trgovinskih neravnoteža. Umesto valute BRIKS-a, koja dolazi ili ne u bliskoj budućnosti, tu ulogu već počinje da obavlja fizičko zlato. To, praktično, znači povratak zlata na istaknuto mesto u finansijskom sistemu, i kao skladište vrednosti i kao sredstvo poravnanja.

I nepovratni krah finansijskog sveta kojim je suvereno vladao Zapad i dolar.

Glas javnosti /R02S 

SKINI APLIKACIJU