Zabrana izvoza mleka dala rezultate, naše tržište se oporavilo od nestašice

Cilj nam je i da izvozimo, a moramo da imamo u vidu da postoje kompanije koje imaju potpisane ugovore za izvoz u Cefta region, Crnu Goru i Bosnu, kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo

Vlada Srbije produžila je privremenu zabranu izvoza mleka i proizvoda od mleka na još mesec dana i kao što je bilo i do sada ona se ne odnosi na izvoz u Severnu Makedoniju i Albaniju. Ova mera uvedena je početkom septembra u cilju sprečavanja nestašica na tržištu i odnosi se na više vrsta mleka, kao i maslac u ambalaži većoj od jednog kilograma. Mera je posle dva meseca dala rezultate, jer je tržište u ovom trenutku dobro snabdeveno. Prema rečima trgovaca na policama ima dovoljno i domaćeg i uvoznog mleka. Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS), kaže za naš list da je ova mera dala rezultate, ali da intervencije tog tipa nisu rešenje za duži period.

– Nama je cilj da i da izvozimo. Prošla su dva meseca od početka zabrane i moramo da imamo u vidu da postoje kompanije koje imaju potpisane ugovore za izvoz u Cefta region, Crnu Goru i Bosnu. Mi smo već podnosili inicijative prema resornim ministarstvima da se posle određenog perioda u kome je zbog snabdevenosti tržišta zabrana uvedena, razmisli o ukidanju te mere i o pronalaženju sistemskih rešenja – navodi Budimović. Objašnjava da je osnov čuvanje proizvodnje, a potrošači moraju da plate poskupljenje kao što ga plaćaju i za druge proizvode.

DUG FABRIKE PRETVARAJU U KAPITAL: Grad Kragujevac postaje vlasnik Zastava oružja

– Reč je o osnovnoj životnoj namirnici koja je vrlo zahtevna za proizvodnju i bojim se da produžavanje interventnih mera neće dobro da se odrazi na primarnu proizvodnju. Mi još proizvodimo dovoljno za sopstvene potrebe. U narednom periodu imaćemo sastanak sa većim mlekarama jer se osećaju problemi sa snabdevanjem sirovinama. Naša proizvodnja je usitnjena, posebno u centralnoj i južnoj Srbiji i razlikuje se u odnosu na Vojvodinu gde su veće farme. Suština je da moramo da čuvamo primarnu proizvodnju sirovine, odnosno sirovog mleka – naglašava sekretar Udruženja za stočarstvo. Iz PKS-a navode da godinama upozoravaju da je stočarstvo u krizi, da treba raditi na genetici, olakšavanju proizvodnje stočarima koji se bave muznim govedarstvom. Oni su povezani i sa ratarskom proizvodnjom, jer moraju da se bave i proizvodnjom hrane, pošto je kupovina neisplativa.

– Ako kažemo da je otkup mleka 70-75 dinara, to je odlična cena, ali ni to nije dovoljno. Mlečno govedarstvo je sektor u stočarstvu koji je najviše podstican, a ima najlošije rezultate. Ili nije dobra mera ili se ne sprovodi dobro. Potrebno je doneti sistemska rešenja. Zabrana je dala rezultate, ali da vidimo šta ćemo dalje, jer proizvodnja mleka traje 365 dana u godini. Ako nam je cilj da održimo proizvodnju moramo pronaći sistemske mere – zaključuje Budimović.

ŽETVA KAFE MANJA OD OČEKIVANE: Brazilci drugu godinu zaredom ne ispunjavaju unapred dogovorenu prodaju kafe

Vlada Srbije je na istoj sednici izmenila i Uredbu o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica u okviru koje je propisana nova maksimalna cena šećera. Umesto 109,99, šećer sada košta 114,99 dinara. U izmenjenom članu se navodi da maksimalna maloprodajna cena belog kristal šećera, u svim pakovanjima, ne sme prelaziti 114,99 dinara po kilogramu. Proizvođačka cena u pakovanjima od jednog, pet i deset kilograma, ne sme biti veća od 95 dinara. Maksimalna proizvođačka cena za sva ostala pakovanja ne sme prelaziti 104,54 dinara po kilogramu.

Novo poskupljenje šećera pravda se novim isporukama šećerne repe čija je proizvodnja poskupela zbog viših cena energenata i inputa. I na evropskom tržištu je deficit šećera, a cena ove namirnice je na berzama nedavno dostigla svoj desetogodišnji maksimum. Kako smo već objavili svi trgovci u Evropi su podigli cene šećera. Evropska unija se suočava i sa nestašicama i pitanje je da li će u narednim godinama moći da snabdeva tržište ili će zavisiti isključivo od uvoza. Uporedo sa rastom cena šećera poskupeli su i konditorski proizvodi kada je reč o Srbiji. Prošle godine je kod nas zasejano manje šećerne repe, jer su ratari bili motivisani da seju kukuruz i pšenicu zbog viših cena. Srbija ima dovoljne količine šećera za svoje potrebe.

SKINI APLIKACIJU