Vremenske (ne)prilike smanjuju poljorivrednu proizvodnju

Jedna od prvih delatnosti kojom je čovek počeo da se bavi je poljoprivredna proizvodnja.

Sredstva koja je koristio za obradu zemlje bila su primitivna, ali je već tada uvideo da je uspeh njegove proizvodnje usko vezan za vremenske uslove. Od tada pa sve do danas, poljoprivredna proizvodnja se razvijala i usavršavala u skladu sa klimatskim uslovima.
- Danas smo svedoci da klimatske promene dramatično utiču na poljoprivredu, dovodeći do promena u uslovima uzgoja, smanjenja prinosa i povećanja rizika od štetočina i bolesti. Porast temperature, izmenjeni obrasci padavina i ekstremni vremenski događaji, kao što su suše i poplave, direktno utiču na poljoprivredne useve, smanjujući njihovu produktivnost i kvalitet – naglašava Zoran Matijević, direktor Matijević agrara.
Prema njegovim rečima, projekcije klimatskih promena pokazuju da možemo očekivati dalje smanjenje padavina i porast letnjih temperatura na našim prostorima. Iz ovih razloga, poljoprivredni proizvođači će godišnje u Srbiji gubiti više milijardi evra.

Da bi se ovi gubici sveli na najmanju moguću meru, Zoran Matijević smatra da bi rešenja trebalo tražiti u nekoliko pravaca.

Oko 40% nemačkih kompanija koje posluju u Srbiji planira uvećanje investicija

- Kao prvo, uvođenje savremenih tehnologija u biljnu proizvodnju kojima će ona postati efikasnija, održivija i otpornija na izazove. Temelj ovog pravca je odustajanje od klasičnog načina obrade zemljišta i prelazak na razne oblike konzervacijske obrade čiji je glavni zadatak smanjenje gubitka vode iz obradivog sloja zemljišta i smanjenje troškova. Nadogradnja na ovaj način osnovne obrade zemljišta je primena koncepta precizne ili pametne poljoprivrede koji se bazira na praćenju i selektivnoj obradi malih površina unutar proizvodne parcele. Ona podrazumeva primenu informacionih tehnologija, satelitske navigacije, različitih senzora kao i praćenje rada mašina i kvalitetnu analizu uzoraka, a sve sa ciljem povećanja prinosa uz maksimalno moguće uštede – kaže on i dodaje:

- Drugi pravac je uloga države koja treba stvarati uslove za proširenje površina koje se mogu navodnjavati, subvencionisati nabavku uređaja za navodnjavanje, ubrzati pošumljavanje neobradivog zemljišta i organizovati efikasniju protivgradnu zaštitu.

- Primenom svih ovih mera mi nećemo uticati na klimatske promene, ali ćemo svakako ublažiti njihov negativan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju – zajljučuje Zoran Matijević, direktor Matijević agrara.


Glas javnosti/Agroinfo.rs

SKINI APLIKACIJU