OPALO: Izvoz srpske maline od 2021. godine manji za trećinu

Sa vrednošću od oko 280 mil EUR, izvoz 2023. godine za trećinu je manji nego 2021. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). U istom periodu pao je i uvoz tog voća u Srbiju, u kome je tradicionoalno prednjačila malina proizvedena u Bosni i Hercegovini.

Za malinu se često da Srbiji predstavlja "crveno zlato", iako su zadnjih godina malinari u nezavidnom položaju zbog niže otkupne cene tog voća.

U poslednje tri godine izvoz maline iz Srbije bio je najveći 2021. godine, iznosio je 99.861 tona tona (od toga 1.900 tona sveže maline) i tada je vredeo najviše – 431,88 mil EUR (ukupno, i smrznute i sveže).

Već sledeće 2022. godine (kada malina dostiže rekordnu cenu u otkupu od proizvođača, koja se kretala od 500 do preko 600 dinara za kilogram) izvoz tog voća pao je skoro na 68.752 tona (od toga 1.387 tona sveže maline), a ukupno je vredeo 378,98 mil EUR (oko 50 mil EUR manje nego godinu pre).

Pad izvoza nastavljen je i tokom 2023. godine gde je u periodu od januara do novembra izvezeno 65.995 tona (od toga 970 tona sveže maline), u ukupnoj vrednosti od 280,39 mil EUR.

Iz Bosne i Hercegovine uvozili samo smrznutu malinu – 2021. godine 4.951 tona u vrednosti 22,22 mil EUR, sledeće 2022. godine 2.327 tona u vrednosti 11,45 mil EUR i od januara do novembra 2023. godine 1.450 tona u vrednosti 4,68 mil EUR, tako da je i uvoz maline iz BiH u Srbiju takođe opao.

Ukupan uvoz smrznute i sveže maline u Srbiju bio je 6.716 tone tokom 2021. godine i (od toga 43 tone sveže maline), vredeo je 30,69 mil EUR.

Tokom 2022. godine uvezli smo 2.354 tone smrznute i sveže maline (od toga 500 tona sveže maline) i taj uvoz vredeo je ukupno 20,38 mil EUR.

Od januara do novembra 2023. godine uvezli smo 3.232 tone smrznute i sveže maline (od čega 51 tonu sveže maline), u ukupnoj vrednosti od 10,5 miliona evra.

Podaci pokazuju da je uvoz takođe opao, ali je prošle godine bio nešto veći nego 2022. godine.


Glas javnosti/ K01S