FENOMENALNE VESTI ZA SVE GRAĐANE SRBIJE! Cene hrane više neće rasti
Autor: Glas javnosti
Čim se završi sezona praznika cene poljoprivrednih proizvoda i prerađevina će se stabilizovati a onda početi i da padaju
Šokovi cena koje smo doživljavali gotovo svakog meseca kada bi otišli u prodavnicu ili na pijacu, ispraćeni su sa starom 2023. godinom. U novoj 2024. cene hrane će se prvo stabilizovati a potom će krenuti naniže, iz prostog razloga – pada kupovne moći – kažu stručnjaci s kojima je razgovarao 24sedam. Njihove prognoze potkrepljene su kako svetskim cenama hrane, FAO Indeks je nastavio pad i sada je na nivou iz februara 2021. godine, tako i situaciji „kod kuće“.
- Čim prođe ova sezona praznika, kada se kupuje više a na cene cene gleda manje nego inače, cene hrane više neće rasti a neke će morati da padnu. Jednostavno, kupovna moć potrošača više ne može da prati nivo cena i potrošnja počinje da pada – kaže za 24sedam Žarko Galetin, agroekonomski stručnjak i nekadašnji direktor Produktne berze u Novom Sadu.
Galetin ističe da smo već pri kraju prošle godine došli u situaciju da se napravio veliki jaz između cena u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, onih prerađivačkih i na kraju cena koje „sačekaju“ potrošače na policama i u vitrinama prodavnica.
- To je posebno izraženo tamo od oktobra, novembra i sada je već neodrživo na duži rok. Jeste da prerađi-vači hrane teško spuštaju cene proizvoda mesa ili mleka, kada ih jednom podignu, ali svedoci smo i sami da će morati jer sve su češće akcije i popusti kod trgovaca, kako bi održali promet – napominje Galetin
U prilog ovakvim tvrdnjama ide i zvanična statistika koja beleži da su gotovo sve cene u primarnoj proiz-vodnji u oktobru prošle godine, za koji postoji poslednji podatak RZS, „u minusu“ u odnosu na septembar, dok su one međugodišnje u padu.
Tako imamo podatak da je cena svinja bila u oktobru 19% veća nego godinu dana ranije, što jeste mnogo ali ipak nije 45% koliko je bila viša u decembru 2022. godine nego 12 meseci ranije. I povrće, na koje smo se svi žalili tokom 2023. sada je na samo +5% međugodišnjeg rasta.
A, ima i robe koja je u minusu, pa je tako krompir 15% jeftiniji nego pre godinu dana, živina 13%, jaja oko 6%. Pšenica i kukuruz su cenovno pali 50% do 55%, što posebno jedi srpske ratare.
Kada se sva ta primarna hrana preradi i/ili dođe do potrošača, cene su naravno drugačije. Prema indeksi-ma potrošačkih cena hrane, one su u novembru (poslednji podatak RZS) bile u blagom mesečnom rastu od tek 0,2% kod ribe do 2,7% kod povrća.
Ali i tu ima pojeftinjenja, pa je tako meso 0,4% jeftinije a voće je u „minusu“ 5%.
Svetske cene hrane u decembru pale su na najniži nivo od februara 2021. godine, saopštila je danas Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
Indeks za decembar je pao na 118,5 poena sa novembarskih 120,3 poena, čime je nastavljen pad svetskih cena hrane koji je započeo u avgustu. Sada je za 10,1% niži nego u decembru 2022. godine. Prosečna vrednost indeksa za celu 2023. godinu iznosi 124 poena, za 13,7% niže nego prosečna vrednost za 2022. godinu.
Cena biljnih ulja je mesečno pala 1,4%, šećer 16,6%, mesa 1%, dok je cena mleka i mlečnih proizvoda porasla za 1,6% i a indeks cena žitarica za 1,5%.
Znamo da cene teško padaju, pogotovo u Srbiji gde je konkurencija mnogo slabija nego na razvijenom Za-padu, ali treba sačekati da se nakupi malo tih mesečnih padova. Cena zejtina je međugodišnje u padu, doduše samo 1,6% ali mnogo je manji rast i onog što kupujemo češće.
Tako, meso je u novembru bilo 10,3% skuplje nego godinu dana ranije, voće 16,5% a mleko i mlečni proizvodi 5,7%. Ali, treba imati u vidu da su te brojke 2023. izgledale mnogo, mnogo gore pa je voće u julu imalo godišnji rast cene od 43% a mlečni proizvodi 44% u januaru prošle godine.
Ako hoćemo kvalitetno i jeftino, moramo...
Da „cene čekaju praznike“, odnosno da su sada na svom vrhuncu i da ne mogu naviše već treba očekivati njihov pad , kaže za 24sedam i Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije.
- Mali je broj životinja koji je inače ostao u našem stočnom fondu, a proizvodnja je prošle godine bila opte-rećena i skupom stočnom hranom. Otuda i ovolike cene. Ali i ako smo plaćali kilogram mesa 1.300 dinara, i njime sa dobro nahranila jedna porodica, to nije mnogo ako uporedimo sa rastom cena drugih proizvoda koji ipak realno nemaju toliku važnost. Ali, ako dugoročno hoćemo kvalitet i povoljniju cenu, država mora nešto ozbiljno da učini – naglašava Budimović.
Stručnjak iz PKS-a kaže da moramo da se držimo strategije razvoja poljoprivrede i da ozbiljno prionemo na uvećanje stočnog fonda, kao osnove celokupne poljoprivrede, jer to je i strateško pitanje.
- Moramo povećati broj grla i kod goveda i kod svinja, a to nećemo moći ako je politika takva da subvencije dobijaju svi, pa i oni koji se stočarstvom bave i iz hobija. Ima ozbiljnih proizvođača u Srbiji, kao i onih sa ozbiljnim potencijalom, i njima treba pomoći da se dobije konkurentniji proizvod a koji može da priušti veći broj potrošača – zaključuje Budimović.
Zapratite naš TELEGRAM kanal za najnovije i najvažnije vesti
Glas javnosti/D03S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
