SMIRIVANJE INFLACIJE NA POMOLU? Kada će cene prestati da rastu?

Umesto zvaničnih prioriteta Samita: zdravlje, održiva energija i digitalna transformacija, u prvom planu je strahovanje zbog posustajuće globalne privrede, geopolitičkih tenzija oko rata u Ukrajini i rastuće tenzije između Kine i Zapada.

Profesor Dejan Erić objašnjava za RTS da je rat u Ukrajini nametnuo da se na Samitu na Baliju govori o bezbednosti i obuzdavanju sukoba, osim pitanja digitalizacije, oporavka posle koronavirusa, zelene ekonomije, piše portal Ekapija.

Govoreći o susretu američkog predsednika SAD Džozefa Bajdena (Joseph Biden) sa kineskim predsednikom Si Đinpingom (Xí Jìnpíng), Erić smatra da je susret ostavio veliki trag, te da su pažljivi analitičari beležili čak koliko je trajalo i njihovo rukovanje.

- Smatram da je dijalog uvek dobar, kada između između dve strane postoje velike razlike. Dijalog pomaže da razumete drugu stranu. Dosta pitanja je pokrenuto, od kojih su neka politička. Pojedina pitanja nisu bila nimalo prijatna ni za jednu, niti za drugu stranu, poput pitanja oko Tajvana - kaže Erić.

Rusko-kineska trgovina prema podacima kineske carine u prvih devet meseci ove godine beleži skok za trećinu i približava se istorijskom maksimumu od 154 mlrd USD. Istovremeno, prema pojedinim informacijama, broj auto-salona koje prodaju vozila iz Kine povećao se sa 300 na 936 u više ruskih gradova.

Erić kaže da su ti podaci tačni, te da ga ne izneneđuju, jer "često ekonomije funkcionišu po principu spojenih sudova".

- Ekonomska istorija nas uči da u ratu imate dobitnike i gubitnike i na bojnom polju i u ekonomskom smislu. Bez ikakve dileme, Kina će iz ovog ratnog sukoba izaći kao neko ko profitira - navodi Erić.

Dodaje da je podatak za automobilsku industriju "fascinantan", podsećajući da je prvi kineski automobil je napravljen pre 20 godina.

- Za 20 godina, automobilska industrija u Kini je doživela veliku ekspanziju. Sada se otvorilo veliko tržite, gde nemaju konkurenciju - navodi Erić.

Jedno od pitanja je i da li će Rusija prihvatiti da produži dogovor o izvozu ukrajinskih žitarica, postignut uz posredovanje UN i Turske, koji treba da bude obnovljen 19. novembra.

Erić ističe važnost tog pitanja, navodeći da, ukoliko Rusija prihvati da produži sporazum, neće se očekivati enormni rast cene hrane na svetskom nivou.

Narodna banka Srbije je prateći poteze FED-a i ECB, povećala referentnu kamatnu stopu, osmi put od aprila. Gost RTS-a objasnio je da je mera povećanja kamatnih stopa iznuđena, zbog velikih inflatornih pritisaka sa kojima se svet suočava.

- Inflacija je samo simptom poremećaja koji postoji. Dokle god uzroci ne budu uklonjeni, neće biti ni smirivanja inflacije. Ono što se dešava kod nas je posledica dešavanja u opštim ekonomskim odnosima - kaže Erić.

Zavod za statistiku juče je objavio da su cene proizvoda i usluga lične potrošnje u oktobru u odnosu na septembar u proseku povećane za 1,9%, ali su u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane za 15%.

Erić ističe da se povećanja cene energenata, transporta, sirovina, prelilo i na potrošače.

- Kako bude dolazilo do oporavka svetske ekonomije i kako se budu smanjivali inflatorni pritisci u razvijenim zemljama, tako će se pritisak smanjivati i kod nas. Pored realnih faktora, imate i grupu monetarnih faktora, koji su bili povezani sa borbom protiv kovida, gde je dosta naštampano novca. Sada stiže račun i za to - zaključio je profesor Dejan Erić.