On je podsetio da je ranije javno govorio o energetskoj krizi i štednji, kao i odlaganju početka grejne sezone, piše portal Ekapija.
– Mislim da je štednja racionalan i domaćinski potez i mislim da je to više nego ispravno. Gledajući sadašnji trenutak, cene energenata u Srbiji nisu mnogo porasle, pre svega mislim na grejanje na gas daljinskim putem. U čitavom svetu vidimo proteste zbog problema sa energentima, a kod nas država na razne načine pokušava da ublaži krizu. Ljudi možda i ne znaju da elektrane plaćaju gas po 12% većoj ceni, dok je cena za korisnike ostala ista. Odlaganjem grejne sezone odlučili smo se na najmanje loš potez, a evo juče smo imali temperaturu od 28 stepeni. Na taj način uštedećemo novac koji ćemo upotrebiti ukoliko bude trebalo – rekao je Šapić.
Prema njegovim rečima, Grad dve trećine gasa potrebnog za grejanje kupuje po povlašćenoj ceni, dok trećinu plaća po tržišnoj.
– Niko ne može da zna kako će se kretati cene energenata i kakva će biti situacija tokom predstojeće grejne sezone. Svedoci smo dešavanja na severnom toku, ukoliko bi se nešto desilo na južnom, Srbija bi imala ogroman problem sa snabdevanjem i preostalo bi samo ono što je u skladištima u zemlji i inostranstvu. Upravo zbog toga je moj motiv bio da uštedimo energente i novac kada su temperature iznad proseka za ovo doba godine. Imamo informacije da će se toplo vreme zadržati još nekoliko dana i mislim da nam 31. oktobra slede tople probe, a potom i grejanje od 1. novembra. Takođe, postoji i automatski sistem u toplanama koji zaustavlja grejanje u danima kada je spoljna temperatura određene vrednosti. Svako može da proceni nakon ove dve nedelje toplog vremena koliko je odlaganje grejne sezone. Po svaku cenu želimo da izbegnemo promenu cena grejanja u toku sezone, jer bi to ugrozilo bukvalno svaki kućni budžet. Jednostavno pokušavamo da se što bolje snađemo u datoj situaciji i hajde da pustimo da ljudi procene koliko je odlaganje grejne sezone bila racionalna odluka, uzimajući u obzir situaciju sa vremenom – rekao je Šapić.
Kada su u pitanju izlaganja i amandmani na administrativne takse i porez na imovinu, Šapić je rekao da postoje zakonske obaveze o rokovima u kojima bi trebalo doneti određene odluke.
– Moramo da prilagodimo određene stvari indeksu rasta potrošačkih cena. Porez na imovinu dve godine nije povećavan, dok je u tom periodu došlo do strahovitog rasta cena nekretnina. Trebalo bi razmisliti i o opciji koja vodi računa o tome da li je lice kojem je povećan porez na imovinu promenilo nekretninu u kojoj živi ili ne. Zbog toga smo i ograničili rast poreza na imovinu na pet odsto. U praksi, za stan u drugoj zoni od 85 kvadrata godišnje povećanje iznosa poreza na imovinu je 700 dinara. Prema procenama, svaka nekretnina u Beogradu je tokom poslednje dve godine dobila na vrednosti između 25 i 35%. U prethodnim godinama, izuzev poslednje dve, porez je povećavan za male iznose, ali sećamo se isto tako 2014. godine kada je porez povećan 80%. To je nešto što ne smemo da dozvolimo. Mislim da je važno da se oporezuje promet nekretnina koje dobijaju na vrednosti, a ne tamo gde ljudi žive na istoj adresi, a porez se drastično menja. Imamo obavezu da se prilagođavamo tržišnim kretanjima u određivanju iznosa poreza na imovinu – pojasnio je Šapić.
Kada je reč o davanju novca iz budžeta za gondolu, gradonačelnik je pojasnio da je taj novac samo pozicija u budžetu koja nije potrošena. U zavisnosti od toga da li taj projekat ugrožava kulturno-istorijsku baštinu kao što je Kalemegdan ili ne, sredstva iz budžeta će biti iskorišćena, prenosi Beoinfo.