Komisija u ovom sektoru vidi značajan potencijal za proizvodnju obnovljive energije. Jedna od mogućnosti je proizvodnja biogasa. Cilj prečišćavanja otpadnih voda je poboljšati kvalitet kanalizacionog mulja kako bi se mogao više koristiti. Upućuju i da se otpadne vode sistematski proveravaju na otpornost na antimikrobne supstance i razne viruse, piše portal Ekapija.
Proširuje se lista zagađivača
Osim toga, EK predlaže strožija ograničenja za zagađivače vazduha i vode što bi trebalo omogućiti postizanje cilja nultog zagađenja do 2050. u sklopu Evropskog zelenog dogovora.
Novitet je da mere uključuju proširenu listu zagađivača koje je potrebno strože kontrolisati u vodi. Na prvom mestu su proizvodi za zaštitu bilja kao što je glifosat i proizvodi nastali njegovom razgradnjom. Zatim, plastifikator bisfenol A i perfluorisane alkilne supstance PFAS, koje se koriste u mnogim industrijskim proizvodima, kozmetici i odeći.
Prepolovljena granična vrednost za čestice
Predloženo je i smanjenje granične vrednosti za finu prašinu PM 2,5 u vazduhu za više od pola. Zagađenje bi se time smanjilo s 25 na 10 mikrograma PM2,5 po kubnom metru. Značajno je to da bi u slučaju kršenja ovih propisa o kvalitetu vazduha oštećeni trebali imati pravo na odštetu. Smatra se da im je neophodno omogućiti da se pridruže grupnim tužbama nevladinih organizacija za naknadu štete.
Potpredsednik EK Frans Timermans, rekao je da svake godine u Evropi stotine hiljada ljudi prevremeno umire zbog zagađenja životne sredine. Istakao je da što se više ta borba odlaže, to je veći trošak za društvo. A troškove za poboljšanje kvaliteta vazduha EK je procenila na nešto manje od 6 mlrd EUR godišnje.
Treba napomenuti da Komisija ove ciljeve i granične vrednosti samo predlaže, a na državama članicama ostaje odluka kako će zahtevi biti ispunjeni. Nacrt direktiva zahteva odobrenje Evropskog parlamenta i Veća ministara.