Potrošači imaju veoma pesimistične prognoze u vezi inflacije
Autor: Glas javnosti
Ispitanici očekuju da će njihovi prihodi u narednih godinu dana porasti u proseku za 1,3 odsto, ali da će njihovi rashodi biti veći za 4,1 procenat
Istraživanje očekivanja potrošača u zemljama evrozone u martu pokazalo je da veliki broj anketiranih veruje da će inflacija porasti, objavila je Evropska centralna banka (ECB).
Potrošači očekuju da će inflacija u narednih godinu dana porasti za pet odsto, što predstavlja porast u odnosu na februar, kada je ova brojka bila na nivou od 4,6 odsto.
Anketirani veruju da će inflacija u naredne tri godine biti 2,9 odsto, a u februaru su izrazili manji pesimizam, rekavši da očekuju inflaciju od 2,4 odsto.
Nesigurnost povodom rasta stope inflacije u narednih godinu dana je najveća od aprila 2020. godine, kada je započela ova mesečna anketa. Ispitanici očekuju da će njihovi prihodi u narednih 12 meseci porasti u proseku za 1,3 odsto, ali da će njihovi rashodi u istom periodu porasti za 4,1 odsto.
Anketirani su veći pesimisti u odnosu na februar i povodom perspektiva ekonomskog rasta i razvoja nezaposlenosti u narednih godinu dana.
Ovo mesečno onlajn istraživanje rađeno je na uzorku od oko 14.000 odraslih građana iz šest zemalja evrozone – Belgije, Nemačke, Španije, Francuske, Italije i Holandije, navodi se na sajtu ECB.
ECB inflaciju nastoji da zadrži na proseku od najviše dva odsto godišnje. Međutim, ona je već mesecima na daleko većoj vrednosti.
U aprilu su potrošačke cene u evrozoni bile u plusu od sedam odsto. U Nemačkoj je međugodišnja stopa prema preliminarnim podacima bila na 7,2 odsto.
Zvaničnici procenjuju da će inflacija značajno usporiti ali da će morati da se sačeka 2025. za održivu stopu ispod dva odsto u Nemačkoj. Zato ističu da kamate u evrozoni moraju i dalje da rastu da bi se ona usporila.
Rastući pesimizam potrošača podudara se i sa novim rastom svetskih cena hrane. Prema nedavnoj objavi iz FAO, one su ponovo porasle i to nakon godinu dana stagnacije i pada. U aprilu su na globalnom nivou cene hrane porasle za 0,6 odsto. Indeks FAO skočio je uglavnom zbog poskupljenja tri proizvoda – šećera, mesa i pirinča.
Podsetimo, cena šećera porasla je za 17,6 odsto u odnosu na mart, i tako dostigao najviši nivo od oktobra 2011. Ovo je povezano sa zabrinutošću zbog mogućeg smanjenja snabdevanja jer se slabija proizvodnja očekuje u Kini, Indiji, ali i u Evropskoj uniji.
Cene mesa porasle su za 1,3 odsto u odnosu na mart, najviše zbog poskupljenja živinskog mesa, i to nakon devet meseci neprekidnog pada. Cene mlečnih proizvoda pale su za 1,7 odsto, biljnog ulja 1,3 odsto, a indeks cena žitarica za 1,7 odsto.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
