Glas Javnosti

POSLEDICE ĆE SE OSEĆATI DUGO: Evrozonu očekuje rekordna inflacija

Ekonomija
Autor: Glas javnosti

Rat u Ukraijini i rast cena energije i robe negativno će se odraziti na ekonomski rast u evrozoni tokom ove i naredne godine i podstaći rast inflacije na rekordni nivo, saopštila je juče Evropska komisija.

Evropska komisija smanjila je prognozu rasta za 19 država evrozone na 2,7 odsto ove godine u odnosu na četiri procenta koliko je predviđano u februaru, malo pre početka rata u Ukrajini. Ekonomski rast će dodatno usporiti na 2,3 odsto sledeće godine, takođe ispod 2,7 odsto koliko je ranije predviđano.

Ova prognoza je prva sveobuhvatna procjena ekonomske cene konflikta u Ukrajini za evrozonu i 27-člani evropski blok.

- Pre izbijanja rata delovalo je da ekonomiji EU predstoji produžena i snažna ekspanzija. Ali ruska invazija na Ukrajinu je postavila nove izazove, baš kada se Unija oporavljala od ekonomskih uticaja pandemije - navodi se u saopštenju EK.

- Pojačavajući pritisak na povećanje cena roba, izazivajući ponovne poremećaje u snabdevanju i povećanje neizvesnosti, rat pogoršava već postojeće prepreke rastu, za koje se ranije očekivalo da će se smiriti.

Komisija je saopštila da će evropska ekonomija biti još ozbiljnije pogođena ukoliko Rusija prekine snabdevanje gasom EU, procenjujući da bi takav razvoj događaja smanjio projektovani rast na 2,5 procentualnih poena u 2022. i na jedan procentualni poen u 2023. To bi dovelo do recesije, navodi se u saopštenju.
Inflacija, koju Evropska centralna banka želi da zadrži na dva odsto ove godine će iznositi 6,1, predviđa Komisija, a naredne godine bi trebalo da padne na 2,7 odsto što je i dalje iznad cilja ECB. Pre rata, Komisija je očekivala rast cena od 3,5 odsto u 2022 i 1,7 odsto u 2023.

U slučaju iznenadnog prekida snabdevanja gasom iz Rusije inflacija bi porasla za dodatna tri procenta u 2022. i za još jedan procenat u 2023, saopštila je komisija.

- Neizvesnost je očigledno porasla, a rizici su se povećali i uglavnom su povezani sa trajanjem rata - rekao je ekonomski komesar EU Paolo Đentiloni na konferenciji za novinare.

Uprkos vladinoj potrošnji za ublažavanje rasta cena energije i podrške milionima izbeglica iz Ukrajine, ukupni vladin deficit EU trebalo bi da 2022. padne na 3,6% BDP-a sa 4,7% u 2021. što je posledica ukidanja privremenih mera podrške uvedenih zbog pandemije kovida-19.

Takođe uprkos sporijem rastu, očekuje se novi pad nezaposlenosti u evrozoni na 7,3 odsto ove godine i na 7 odsto 2023. u odnosu na 7,7 koliko je iznosila 2021.

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP