Poskupljenja struje i gasa poguraće inflaciju

U Narodnoj banci kažu da bi njihovo istovremeno poskupljenje za desetak odsto doprinelo rastu cena na malo za nešto malo više od pola procentnog poena

Poskupljenja se ne zaustavljaju i rastu cena kao da se ne vidi kraj. Po rečima čelnih ljudi Narodne banke (NBS), dosadašnji nivo inflacije s oktobarskih 15 odsto još nije njen vrh. Cene će da rastu i zato što je najavljeno poskupljenje energenata s prvi januarom 2023. I to struje za osam, a gasa za 11 odsto, jer se one ugrađuju u sve ono što privreda proizvede. U NBS kažu da povećanje cene struje i gasa za privredu indirektno može da utiče na inflaciju, jer ona može deo tog poskupljenja energenata da prebaci na krajnje potrošače.

„S obzirom na to da je reč o relativno umerenom poskupljenju, na koje je privreda verovatno već u svojim internim planova računala, ne očekujemo značajnije efekte ni po ovom osnovu”, odgovaraju u centralnoj banci na naše pitanje o uticaju ovih poskupljenja na opšti rast cena. Inače, učešće cene struje za domaćinstva u indeksu potrošačkih cena za 2022. godinu iznosi 5,1 odsto, a učešće prirodnog gasa za domaćinstva u indeksu potrošačkih cena iznosi 0,3 odsto.

Crno zlato nikad jeftinije: Strah od recesije uradio je svoje

„Imajući to u vidu, direktni efekat potencijalnog povećanja cene struje za, recimo, 10 odsto koliko se pominjalo u medijima na ukupnu inflaciju iznosio bi 0,5 procentnih poena, dok bi potencijalno povećanje cene prirodnog gasa za 10 odsto direktno uticalo na rast inflacije za 0,03 procentna poena”, kažu u NBS uz ogradu da se u medijima pominjalo povećanje cene gasa od 11 odsto. Centralna banka redovno pravi projekcije o kretanju inflacije i prilikom izrade poslednjih, objavljenih u novembarskom izveštaju o inflaciji, ona je kao pretpostavku imala stope rasta cene struje i gasa koje su slične navedenim, tako da ne očekuju da po tom osnovu ostvarena inflacija u narednih nekoliko meseci odstupi od one koju projektujemo.

„Navedena poskupljenja energenata za domaćinstva ne bi trebalo da utiču na opadajuću putanju inflacije nakon prvog tromesečja naredne godine, što je naša zvanična projekcija. Dakle, zajedno posmatrano istovremeno poskupljenje struje i prirodnog gasa za po, recimo, 10 odsto doprinelo bi inflaciji za nešto malo više od pola procentnog poena, pri čemu smo na to u principu i računali”, kažu u NBS.

Da je prognoziranje inflacije i privrednog rasta nezahvalan u ovim uslovima vidi se iz njihove projekcije koja je objavljena tri meseca ranije, tačnije sredinom avgusta. Tada je NBS predviđala da će i u slučajevima nižeg svetskog privrednog rasta, kao i eventualnog prekida snabdevanja gasom zone evra, što su nazvali crnim scenarijom, naš privredni rast ipak biti zadržana na nivou od tri do tri i po odsto BDP-a, a da će inflacija na godišnjem nivou za ovu godinu biti najviše 11,9 odsto. Sada, u novembarskom izveštaju govori se o privrednom rastu u rasponu od dva do tri odsto za ovu i narednu godinu, a uz pretpostavku da se nastavi poskupljenje energenata na svetskom nivou, što je takođe crni scenario, inflacija bi i u 2023. godini mogla da ostane visoka, na godišnjih 14,6 odsto, što znači da praktično ne bi bilo nikakvog pada cena.

LJUBIŠA MALENICA: Evroazijski Behemot

Ako je za utehu, prema rezultatima ankete agencije Ipsos, predstavnici finansijskog sektora očekuju da će inflacija u oktobru 2023. godine biti na nivou od osam odsto. Kratkoročna inflaciona očekivanja predstavnika privrede (period za godinu dana unapred) u oktobru su nastavila da se kreću oko nivoa zabeleženog u septembru od 10 i sada iznose 9,8 odsto.

SKINI APLIKACIJU