PLANTAŽE LAVANDE U MAČVI: Uspešan uzgoj i drugih mediteranskih biljaka
Ekonomija
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Sve što je za nešto više od godinu dana rada u Ekvatorijalnoj Gvineji zaradio, Dejan Vitorović iz mačvanskog sela Glušci, uložio je u rasadnik na porodičnom imanju. Uz pomoć porodice, godišnje proizvede 100.000 sadnica, najviše lavande. Iz Afrike u Mačvu, Dejan se vratio sa iskustvom i novcem kojim je unapredio proizvodnju započetu još u osnovnoj školi. Znanje master-inženjera pejzažne arhitektur
- Bilo je lepo u Gvineji, radio sam u svojoj struci, bio sam pejzažni arhitekta. Projektovao sam. Izvodio sam radove u predsedničkim palatama. Želeo sam nešto svoje da pokrenem u Srbiji i zbog toga sam se vratio - kaže Vitorović.
Projektuje i za druge, ali najviše voli rad na svom imanju. Hektar rasadnika okružuju tradicionalne ratarske kulture. Uz porodicu, posla ima i za sezonske radnike.
- Velika proizvodnja, veliki i ulog, ali kad se proda uzme se i neki veći novac. Znate ono kad odu deca, nekako si sam, nemaš, ovde smo svi zajedno, radimo, mučimo se, ali tu smo. Drago mi je što se vratio - navodi Vesna Vitorović, Dejanova majka.
- Prošao je, video je kako to funkcioniše u drugoj zemlji, kako se tamo radi, stekao je iskustvo, i vratio se da primeni u svojoj domovini - kaže Katarina Vitorović, Dejanova sestra.
Mediteraskim biljkama prija mačvanska ravnica. Uz lavandu, kojoj je od reznice do velike biljke potrebno nekoliko godina, u Glušcima proizvodi i ruzmarin, smilje, santolinu i gauru.
- Lavanda se, kada sam ja počinjao, nije toliko proizvodila. Želeo sam nešto svoje da krenem. Drugo bilje? Gledao sam da to bude mediteranski stil. Sve biljke su medisteranske i otporne su na zimu - ojašnjava Dejan Vitorović.
U inostranstvo, Dejan sada ide samo kao turista. Najviše sadnica proda kupcima u Beogradu, a uz proširenje asortimana, planira i izvoz biljaka, prenosi portal Ekapija.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
