PAMETAN POSTUPAK ILI? Država rebalansom budžeta preuzela dugove EPS-a i Srbijagasa

Rebalansom budžeta koji je juče usvojila vlada, tekući rashodi su povećani za skoro 9%, dakle manje od inflacije, ali pravi razlog za povećanje deficita je pokrivanje gubitaka EPS-a i Srbijagasa zbog uvoza električne energije i gasa.

Iza stavke "Izdaci za nabavku finansijske imovine", koja je povećana za više od 1.000% u odnosu na plan iz budžeta na 153 milijarde dinara ili 1,3 mlrd EUR, stoje najvećim delom "intervencijska sredstva data za prevazilaženje energetske krize", kako je to opisano u predlogu rebalansa.

Kako se navodi u obrazloženju rebalansa glavni razlog za povećanje ovih izdataka je povećano izdvajanje za održavanje puteva, za podsticaje poljoprivredi, železnički saobraćaj, investicije u rudarstvu, turističke vaučere...

Više od trećine subvencija namenjeno je poljoprivedi, za drumski saobraćaj 18%, za železnice je otišlo 10%, a za subvencije u privredi 11,25%.

Za kapitalne investicije je povećano davanje sa 407 na 423 milijarde dinara. Ovaj novac je uglavnom namenjen infrastrukturnim projektima poput pruge Beograd–Stara Pazova i Novi Sad–granica sa Mađarskom, izgradnju deonica Preljina - Požega i Novi Beograd - Surčin, izgradnju beogradske obilaznice, puta Požarevac - Golubac, ali i za nagradnu igru "Uzmi račun i pobedi".

Veliki rast potrošnje je i u okviru stavke "Ostali tekući rashodi", za 35,69 milijardi dinara. Ovih 300 mil EUR se najpre odnosi na ublažavanje posledica kovida 19, ali odavde je isplaćena i pomoć mladima, novac za izbore, kao i za isplate po osnovu izgubljenih sporova pred sudovima.

Za socijalnu zaštitu povećani su rashodi za 15,7 milijardi dinara, uglavnom za isplatu pomoći za decu.

Na rashodnoj strani inflacija je dovela do povećanja izdataka za robe i usluge za 9% ili 14,3 milijardi dinara.

Zahvaljujući pre svega inflaciji u budžet će se ove godine sliti skoro 193 milijarde dinara više nego što je planirano originalnim proračunom. Sa 1.516 milijardi planira se povećanje prihoda na 1.709 milijardi dinara.

Poreski prihodi će biti veći za 13%. Najveći procentualni rast zabeležiće porez na dobit od čak 41% ili za 54 milijarde dinara.

U obrazloženju se kao glavni razlog za ovoliku korekciju navodi opreznost prilikom planiranja budžeta krajem prošle godine.

Ipak najveći nominalni doprinos došao je i od najizdašnijeg poreza, poreza na dodatu vrednost (PDV) koji je povećan za 13,6% ili 93 milijarde dinara.

Ekonomista Saša Đogović kaže da je očekivano prebacivanje gubitaka energetskih javnih preduzeća na budžet i povećanje deficita, piše portal Danas.

Istakao je i da su rebalansom pokrivena i razna plaćanja, kao na primer isplate pomoći mladima tri puta ove godine.

- Zato i ulazimo u aranžman sa MMF-om i Svetskom bankom, ali mislim da ćemo morati da se zadužimo i na tržištu - ocenio je Đogović za Danas.