OZBILJAN FINANSIJSKI GUBITAK RATARA : Troškovi setve iz godine u godinu sve su veći
Autor: Glas javnosti
Manje veštačkog đubriva i seme „sa tavana“ umesto deklarisanog, obeležilo je poslednju setvu ali i onu pre nje. Mada srpski ratari dobro znaju se sertifikovanim semenom obezbeđuju viši prinosi, zdrav usev, brže nicanje, zaštitu od bolesti...ne obaziru se odviše na te prednosti, zbog čega smo na istorijskom minimumu u korišćenju serifikovanog semena soje, pokazuju podaci Semenarske asocijacije Srbi
Sekretar asocijacije, prof. dr Svetlane Balešević Tubić, izjavila je za novosadske novine da je naša zemlja poslednja na listi evropskih država u korišćenju sertifikovanog semena soje, ali i da korišćenje deklarisanog semena pšenice iz godine u godinu opada. I to, da stvar bude gora, i pored toga što ima jaku svoju proizvodnju.
- Srbija ima lidersku ulogu u regionu u semenskoj proizvodnji i predstavlja jaku konkurenciju na međunarodnom tržištu, ali se, uprkos tome, nalazimo na istorijskom minimumu i poslednji na Listi evropskih država u korišćenju sertifikovanog semena samooplodnih biljnih vrsta - kazala je Balešević Tubić.
U setvi soje 2020. godini sertifikovano seme soje korišćeno je svega 18 do 20 odsto, a pšenice od 35 do 40 odsto. Slični podaci su ostali i za setvu 2021. godine.
A na početku 21. veka, navela je, sertifikovano seme pšenice se koristilo oko 90 odsto, a soje 75-85 procenata. Međutim, već 2015. godine pada na 60 odsto kod pšenice i 50 odsto kod soje. Trend se nastavio i u 2019. godini, kada je upotreba deklarisanog semena iznosila za pšenicu 40 odsto a za soju 35 procenata.
Više izvezemo nego što kupimo
Spoljnotrgovinska razmena semena naše zemlje sa svetom u 2021. godini vredela je 192 miliona evra a prometovano je 218 tona. Izvezeno je 184,5 tona (127 miliona evra), a uvezeno je oko 33,5 tona (64,5 miliona evra).
Najviše izvozimo u zemlje CEFTA, EU, Rusiju ... uglavnom seme kukuruza, pšenice, soje i suncokreta, a uvozimo najviše iz zemalja EU, i to pre svega: semenski krompir viših kategorija (predosnovno i osnovno seme),zatim seme šećerne repe, seme linija hibrida kukuruza, seme povrća i krmnog bilja.
- Ukupni gubici u Srbiji u proizvodnji zbog nekorišćenja deklarisanog semena soje iznose 50 miliona evra a kod pšenice 79 miliona – kaže ovaj stručnjak.
Po njenim rečima glavni razlog zašto poljoprivrednici ne koriste deklarisano seme već sopstveno jeste cena, jer smatraju da je sertifikovano seme skupo piše 24sedam
- Sopstveno seme češće koriste mali proizvođači, dok velika gazdinstva prednost još daju deklarisnom semenu. Znaju da tako imaju pristup novoj genetici, sortama povećane tolerantnosti i višeg genetskog potencijala za prinos, što dugoročno gledano, doprinosi da prevagne tas sa sertifikovanim semenom - navela je Balešević Tubić.
Ona naglašava ekonomski značaj i gubitke za semenarski sektor, nauku i celu poljoprivredu, kao i za državu Srbiju, ukoliko je nizak procenat korišćenja sertifikovanog semena.
- Mnoga istraživanja pokazuju da u proteklih 20 godina, skoro celokupno povećanje proizvodnje po hektaru ostvaruje se zahvaljujući stvaranju novih sorti i razvoju oplemenjivanja biljaka - ističe Balošević Tubić.
Država bi morala, rekla je, sagledati vrednost semenske proizvodnje, značajnu dobit od izvoza semena i prepoznati veliki protok novca i profitabilnost semenarskog biznisa a Semenarska asocijacija Srbije je spremna da pruži stručnu pomoć u izradi strategije i modela da se sertifikovano seme više upotrebljava.
SKINI APLIKACIJU
