VIŠE NOVCA ZA STOČARE I RATARE 77,5 milijardi dinara iz budžeta

Najvažnija grana srspke privrede.

Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralanom razvoju u ovoj godini koju je nedavno usvojila Vlada Srbije, razdeljeno je 77,5 milijardi dinara budžetskih para. 

Ovim dokumentom, prediđeno je da se za direktna plaćanja izdvoji 61,6 milijardi dinara, za mere ruralnog razvoja osam milijardi dinara, za kreditnu podršku 1,3 milijarde dinara, za finansiranje IPARD podsticaja u 2024. godini 6,3 milijarde dinara. Za posebne podsticaje u poljoprivredi, prema tom planu raspodele, izdvojeno je 300 miliona dinara.

Ovogodišnji agrarni budžet je specifičan po tome što su prvi put posle 20 godina sredstva namenjena isključivo jednoj godini bez tereta prethodnih dugova. 

KAKO OVO FUNKCIONIŠE? Koliki porez plaćaju frilenseri?

– Rekordnim budžetom za 2024. godinu, za poljoprivredu su opredeljena sredstva u ukupnom iznosu od 119 milijardi dinara, od čega izdvajanja za poljoprivredu iznose 105 milijardi dinara, a dodatnih 14 milijardi dinara vratiće se poljoprivrednicima kroz refakciju akciza za gorivo – ističu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije. – Značajna sredstva koja su opredeljena omogućila su povećanje svih vrsta subvencija u ratarstvu i stočarstvu.

Fokus u raspodeli para za ovu godinu je bio na uvećanju stočnog fonda i očekuje se da će rezultati biti primetni već na kraju godine.

– Stočarstvo u Srbiji u proteklih nekoliko godina ima solidnu podršku u budžetu, ali obnova stočnog fonda je dugogodišnji proces – kaže za „Novosti“ Milan Prostran, agroekonomista. – U biljnoj proizvodnji je obnova moguća u znatno kraćem roku, ali stočarstvo u Srbiji propada još od devedesetih godina. Došli smo u situaciju da nam broj goveda sa tri miliona padne na 700.000 grla, a verujem da će podaci iz najnovijeg popisa pokazati još manje brojke. Da bismo nešto popravili u stočarstvu potrebno nam je bar 10 do 15 godina, uz ozbiljnu podršku države. Subvencije nemaju razvojnu ulogu, nemaju tu moć da ubede farmere da proširuju svoje obore. One sada pokrivaju deo troškova, kako stočari ne bi gasili proizvodnju.

Subvencije za ovce i koze su ove godine povećane sa 7.000 na 10.000 dinara, davanja po košnici sa 800 na 1.000 dinara, dok će živinari koji uzgajaju kokoške lakog tipa umesto 100 dobiti 140 dinara. Za tov junadi povećana su davanja sa 15.000 na 22.000 dinara, tov svinja sa 1.000 na 1.500 dinara, a za tov jagnjadi i jaradi sa 2.000 na 3.000 dinara.

U Ministarstvu poljoprivrede ističu da se jedna od novih mera za unapređenje govedarstva odnosi na subvencije u vidu besplatne isporuke visokokvalitetnih semena elitnih bikova. Time će stočari, kako ističu, dobiti jedinstvenu priliku za nabavku vrhunskog semena o trošku države. Subvencionisaće se dve doze semena po jednom grlu, a očekujemo uskoro javni poziv za tu meru.

Od ove godine povećana je maksimalna površina obradivog zemljišta za koju se mogu dobiti podsticaji za biljnu proizvodnju – sa 20 na 100 hektara. Još jedna novina u ovoj godini je mogućnost refakcije, povrata akcize na gorivo, od 50 dinara po litru goriva do 100 litara po hektaru, do 100 hektara.

– Kod podsticaja po hektaru je vrlo važno da se zakonski reguliše pojam korišćenja zemljišta, a ne samo vlasništva – kaže Prostran. – Jer, najvažnije je da te subvencije dobije poljoprivrednik koji obrađuje tu zemlju, a ne koji je samo vlasnik na papiru. To je bio problem i ratarima pri upisu parcela koje su uzete u zakup. Tako je nekim kontrolama utvrđeno da se oko 550.000 hektara ne obrađuje. Od 4,1 milion hektara oranica koje Srbija ima, kontrole su pokazale da se obrađuje oko 3,5 miliona hektara.

Premije za mleko

JAVNI poziv za premiju za mleko za četvrti kvartal 2023. godine raspisan je 15. januara, a kada je reč o novim javnim pozivima koji se odnose na 2024. godinu prvo što očekuje poljoprivrednike su prijave za direktna davanja, pre svega po hektaru – kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Planom poziva za IPARD 3 program koji je objavilo Ministarstvo poljoprivrede predviđeno je da ovaj investicioni program traje do 2027. godine a raspisivanje prvog ovogodišnjeg poziva je najavljeno za period od 12. februara do 12. aprila.

HRVATSKA JE SAMOODRŽIVA U PROIZVODNJI MESA: Imaju li srpski živinari razloga za brigu zbog ogromne investicije u farmu pilića u Hrvatskoj?

Reč je o „Meri 1“ odnosno investicijama u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, odnosno izgradnju i opremanje, uključujući podizanje novih proizvodnih zasada voća i matičnih zasada viših fitosanitarnih kategorija sa opremanjem. Za ovaj poziv predviđen je budžet od 4,81 milijarde dinara.

Sledeći je poziv za „Meri 3“ ili investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva, raspisivanje se očekuje između 22. aprila i 21. juna, a budžet predviđen za ovaj poziv biće 6,37 milijardi dinara.

Poziv za „Meri 7“, diversifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja odnosno ruralni turizam, najavljen je za period od 1. jula do 16. avgusta, a budžet za ovu meru iznosiće 5,12 milijardi dinara.

U drugoj polovini godine biće ponovo raspisana dva poziva za „Meri 1“, pri čemu prvi valja očekivati između 2. septembra i 18. oktobra, a drugi između 18. novembra i 27. decembra. Prvi se odnosi na nabavku traktora za šta je namenjeno 2,69 milijardi dinara, drugi na nabavku mašina, opreme i mehanizacije, a za ovaj poziv predviđen je budžet od 1,69 milijardi dinara.

Glas javnosti B010S

SKINI APLIKACIJU