Ova biljka se lako uzgaja: Evo kakva su iskustva

Često se može čuti da je dobra ideja pola posla. Pitanje je samo šta u poljoprivredi više probati ili izmisliti da bi bilo isplativo i uspešno. Mnogi su se opekli pokušavajući da razviju neku specifičnu i potencijalno profitabilnu proizvodnju, pa smo češće bili svedoci propasti ideje, nego njenog uspeha.

Dino Subotički iz Bačkog Petrovog Sela smatra da ima odgovor na ovo pitanje. On se odlučio za uzgoj organskog šipurka, biljke koja je veoma cenjena u EU, ali ne i kod nas. Reč je, u stvari, o grmolikoj i neuglednoj divljoj ruži prepunoj trnja. To ga ne brine, jer je udružio snage sa najvećim vojvođanskim proizvođačem organskog šipurka. To je Karolj Fekete iz Novog Kneževca, koji ovu biljku uzgaja na 50 hektara, uz obezbeđen siguran plasman.
- U dogovoru sa gospodinom Karoljem, odlučio sam da pre tri godine na dedovini, koju smo do tada izdavali u zakup, zasnujem zasad šipka na 16,5 hektara. Sadnju smo obavili krajem novembra i početkom decembra. Početna ulaganja su velika - oko 3.000 do 4.000 evra po hektaru, ali treba biti spreman i na to da prvi rod dolazi tek nakon tri godine od sadnje - objašnjava Subotički, koji je u svet poljoprivrede ušao iz IT sveta.

Naš sagovornik se odlučio za organsku proizvodnju koja nije naročito komplikovana, jer je šipak otporna biljka i ne zahteva posebnu negu. Kaže i da nije naročito izbirljiv prema zemljištu, pa uspeva i na onom koje je manje plodno. Organski plodovi se u EU trenutno plaćaju od jedan do 1,10 evra, dok se šipurak iz konvencionalne proizvodnje prodaje za par desetina evrocenta manje.

- Konvencionalni šipak tretira se fungicidima tri puta godišnje, dok to kod organskog nije dozvoljeno. Koristim samo plavi kamen protiv pepelnice, ali je njegova upotreba dozvoljena u organskoj proizvodnji. Okopavanje i održavanje prostora između sadnica je obavezno, posebno tokom prvih godina uzgoja - kaže Subotički.

On dodaje da je za zasnivanje proizvodnje na 16 hektara morao da posadi oko 70.000 sadnica.

Osim navedenog, drugih mera nege gotovo da nema, jer je šipurak otporna biljka koja dobro podnosi sušu i druge vremenske ekstreme. U zasadima ovog mladog poljoprivrednika, koji se sasvim neočekivano obreo u ovom poslu, prispeli su prvi plodovi šipurka za berbu. Plodovi se beru tokom oktobra, do polovine novembra. Ove godine ih neće biti puno, tako da će se obrati ručno, ali već sledeće ovaj posao će obavljati kombajn.

Kako izbeći porez na kapitalnu dobit

- Berba je potpuno mehanizovana, što znatno olakšava proizvodnju i berbu. Očekujem da će, kada biljke dođu na pun rod oko pete godine, svaka sadnica davati četiri-pet kilograma ploda. Kombajn ću, takođe, obezbediti preko kolege iz Novog Kneževca, tako da je i taj segment pokriven - objašnjava naš sagovornik i dodaje da kombajn tokom jednog radnog dana može da obere plodove sa oko četiri hektara. Subotički kaže da je u našim krajevima plod divlje ruže - šipak poznat zbog izrade džema i čaja, ali i svojih lekovitih svojstava, pre svega visokog sadržaja Ce-vitamina.

Međutim, naglašava da od ovog interesantnog ploda može da se napravi mnogo više proizvoda. Tu je, na primer, brašno od šipka koje je veoma cenjeno u EU, a Subotički je učesnik projekta za pravljenje meda od šipka.

Sve su to proizvodi koji su nepoznati kod nas, ali za kojima vlada veliko interesovanje, pre svega evropskih kupaca. Mladi proizvođač očekuje da će se investicija podizanja zasada isplatiti nakon pete godine, a od tada pa nadalje će donositi zaradu. Za sada planira da sav rod predaje novokneževačkom proizvođaču koji je ugovorio izvoz šipurka u EU. Kasnije, ako sve bude teklo po planu, namerava da nabavi sušaru, ali i sopstveni pogon za preradu.


Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU