Narodna banka Srbije reagovala je povodom tekstova objavljenim na portalu Nova.rs - "SAZNAJEMO Guvernerka Narodne banke Srbije prvostepeno osuđena za mobing" i "Jorgovanka Tabaković je godinama maltretirala Srđana, ali on nije hteo da ćuti, pa joj je žestoko uzvratio i sada vodi 1:0".
Njihovo saopštenje prenosimo u celosti:
„Prvostepena presuda za mobing ukinuta i bez pravnog dejstva Mr Srđan Milovanović je u radnom odnosu u Narodnoj banci Srbije od 19. septembra 2005. godine, odnosno od početka svoje profesionalne karijere, pri čemu je u dužem vremenskom periodu od nepunih devet godina obavljao različite izvršilačke poslove. Prvi put je imenovan za rukovodioca organizacione jedinice u Narodnoj banci Srbije 16. septembra 2014. godine i to baš od strane guvernera dr Jorgovanke Tabaković, koja je prepoznajući potrebu da Narodna banka Srbije podmladi i osveži rukovodeći kadar, u njemu kao i u većem broju drugih mladih i ambicioznih zaposlenih, prepoznala stručnost, savesnost i organizacione sposobnosti, te im je pružila priliku da u okviru institucije Narodne banke Srbije u punom obimu ostvare svoju profesionalnu ambiciju obavljajući poslove rukovodioca.
Imenovani je potom neprekidno, na osnovu odluka o imenovanju donetih od strane guvernera dr Jorgovanke Tabaković, obavljao različite poslove rukovodioca u Narodnoj banci Srbije, pri čemu je sa pozicije direktora Odeljenja za posredni nadzor nad poslovanjem društava za osiguranje i drugih subjekata napredovao do pozicije zamenika generalnog direktora Sektora za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja, a sa koje pozicije je razrešen na sopstveni zahtev i premešten na prethodno radno mesto. Nakon što je sprovedena odluka o izmeni unutrašnje organizacije i sistematizacije i nakon što je Odeljenje za posredni nadzor nad poslovanjem društava za osiguranje i drugih subjekata ukinuto, mr Srđan Milovanović je u januaru 2019. godine imenovan na poziciju direktora Odeljenja za istraživanje i analizu poslovanja društava za osiguranje i dobrovoljnih penzijskih fondova u Centru za istraživanje i analizu, čime je zadržao status rukovodioca istog ranga i identičnu zaradu. Imenovani poslove rukovodioca u Narodnoj banci Srbije obavlja i trenutno i to kao pomoćnik direktora Centra za posebnu kontrolu – AML. Ističemo da to radno mesto spada u višu grupu radnih mesta (V grupa) u odnosu na radno mesto direktora odeljenja (VI grupa ), iz čega proizlazi da je imenovani vertikalno napredovao u Narodnoj banci Srbije i nakon što je pokrenuo sudski postupak za zaštitu od zlostavljanja na radu.
Naglašavamo da izmene unutrašnje organizacije i sistematizacije u Narodnoj banci Srbije nisu retke (sprovode se nekoliko puta godišnje), da su uslovljene potrebama posla i organizacije rada u Narodnoj banci Srbije, te da nikad nisu bile donošene u cilju rešavanja pojedinačnog radnopravnog statusa nekog od zaposlenih. S tim u vezi, čak i da je mr Srđan Milovanović smatrao da je oštećen raspoređivanjem nakon sprovedene izmene unutrašnje organizacije i sistematizacije, isti je mogao zakonitost odluke kojom je razrešen sa poslova direktora Odeljenja za posredni nadzor nad poslovanjem društava za osiguranje i imenovan za direktora Odeljenja za istraživanje i analizu poslovanja društava za osiguranje i dobrovoljnih penzijskih fondova u Centru za istraživanje i analizu- AML, osporiti u sudskom postupku, ali to nije učinio.
Ukazujemo i da su poslovi koje je u jednom periodu mr Srđan Milovanović obavljao u Narodnoj banci Srbije bili prepoznati i kao posebno značajni za ostvarivanje ciljeva i funkcija Narodne banke Srbije i za čije obavljanje se traže posebna znanja, radna sposobnost i odgovornost – usled čega je imenovani bio i posebno nagrađivan za svoj rad, pri čemu mu je Narodna banka Srbije omogućila i kvalitetno stručno usavršavanje kroz finansiranje učešća na više stručnih kurseva i obuka u zemlji u inostranstvu. Takođe, s obzirom da je njegova stručnost nesporno prepoznata, mr Srđan Milovanović je učestvovao u izradi zakonskih i podzakonskih akata, ali svakako ne kao vodeći autor već kao jedan od članova radne grupe, pri čemu naglašavamo da je termin autor zakona potpuno neadekvatan, s obzirom da se zakon ne smatra autorskim delom intelektualne svojine. Iz svega navedenog proizilazi ne samo da imenovani nije bio „maltretiran godinama“, već je nasuprot tom tendencioznom naslovu teksta, isti zapravo bio adekvatno profesionalno i lično uvažavan u Narodnoj banci Srbije.
Narodna banka Srbije ovom prilikom izražava žaljenje što je mr Srđan Milovanović organizacione promene uslovljene izmenama unutrašnje organizacije i sistematizacije i potrebu da se njegovi stručni kvaliteti iskoriste i u drugim oblastima rada iz funkcija Narodne banke Srbije, potpuno neosnovano i neopravdano doživeo kao vid zlostavljanja na radu i što zbog toga već duže od tri godine vodi sudski postupak zbog zlostavljanja na radu protiv svog poslodavca, odnosno institucije u kojoj je više nego dobro prihvaćen i u kojoj se profesionalno ostvario.
Takođe, naglašavamo da imenovani nije pre podnošenja tužbe iscrpeo sva pravna sredstva u cilju mirnog rešenja spora, s obzirom da nije podneo zahtev za pokretanje postupka posredovanja kod poslodavca radi eventualnog mirnog rešavanja spora. Najzad, nije nimalo primereno da zaposleni Narodne banke Srbije radi uspeha u svom sporu iznosi neistinite tvrdnje o radu Narodne banke Srbije, njenih organa i kolega, što je i suprotno odredbama člana 52. Statuta Narodne banke Srbije prema kojem o poslovima Narodne banke Srbije zaposleni mogu davati izjave u javnosti samo uz prethodnu saglasnost guvernera, što je i sasvim razumljivo uzimajući u obzir značaj koji poslovi Narodne banke Srbije imaju po stabilnost finansijskog sistema.
Takođe, Narodna banka Srbije ukazuje da ovakvo istupanje mr Srđana Milovanovića u medije predstavlja nedozvoljen pritisak na rad suda, te da je do njega tendenciozno došlo u trenutku kada je drugostepeni sud u potpunosti usvojio žalbu Narodne banke Srbije, ukinuo prvostepenu presudu u ožalbenom delu, i konstatovao da tužbom radnje zlostavljanja na radu nisu konkretizovane i ne mogu biti identifikovane od strane suda. Shodno tome, prvostepena presuda na koju se internet portal nova.rs poziva i na kojoj temelji naslov ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo i nema nikakvu pravnu snagu u smislu dokaza o postojanju zlostavljanja na radu. Кonačnu odluku o tome da li radnje zlostavljanja na radu postoje ili ne može doneti samo sud nakon što se postupak pravnosnažno okonča, a selektivno iznošenje detalja postupka u javnost i s tim u vezi senzacionalistički naslovi medija imaju isključivi cilj da izvrše pritisak na sud pred početak ponovljenog postupka, da diskredituju ličnost guvernera Narodne banke Srbije i naruše reputaciju Narodne banke Srbije.