Prema procenama ekonomista očekuje se da će NBS povećati kamatnu stopu bar još dva puta, a tek onda bi mogla da ostane na istom nivou kada inflacija počne da opada.
Prema rečima prof. dr Milojka Arsića sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, takav scenario ne bi trebalo očekivati pre juna, jer smo u maju imali dodatni inflacioni udar koji potiče od povećanja cena električne energije i gasa.
- U aprilu i maju obično imamo sezonsko povećanje cene poljoprivrednih proizvoda. Nije sigurno da će se to i dogoditi, s obzirom na to da se poredi sa prošlogodišnjom lošom sezonom. Dakle, možda bi od juna moglo da se očekuje smirivanje inflacije i ako se to dogodi onda bi referentna kamatna stopa mogla da ostane na istom nivou posle drugog povećanje - objasnio je Arsić.
Preduslovi za „mirovanje“ kamata, po njegovim rečima, su i to da poljoprivredna sezona bude dobra, a kretanja na svetskom tržištu povoljna, odnosno da cene ne rastu.
Početkom maja već su povećane referentne kamatne stope američkog Feda i Evropske centralne banke, za po 25 baznih poena. Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel (Jerome Powell) rekao je u svom obraćanju da je inflacija donekle ublažena od sredine prošle godine, ali da inflatorni pritisci i dalje rastu.
- Proces vraćanja inflacije na ciljani nivo od dva procenta biće dug - zaključio je Pauel i naglasio da je američki bankarski sistem zdrav i otporan, kao i da su se uslovi u bankarskom sektoru „značajno poboljšali“ u odnosu na početak marta. Referentne kamate Feda su trenutno najviše u poslednjih 16 godina i kreću se u opsegu od pet do 5,25 odsto.
Za profesora Arsića je prilično izvesno da će kamatne stope ostati na visokom nivou u ovoj godini, i u svetu i u Srbiji.
Novac u Srbiji bio je najskuplji pre tačno 15 godina – na vrhuncu velike svetske ekonomsko-finansijske krize 2008. godine referentna kamatna stopa iznosila je 17,75 odsto.
U naredne četiri godine, kretala se između 9,5 i 11,5 odsto, da bi postepeno ali uporno smanjivanje počelo 2014, kada je vredela osam odsto.
Već sledeće godine gotovo je prepolovljena na 4,50 odsto, da bi do kraja 2021. stigla na istorijski minimum od jednog procenta. Na tom nivou bila je do aprila 2022, kada je NBS počela da pooštrava monetarnu politiku. Prošlu godinu završila je na nivou od pet odsto.
Glas javnosti/Biznis.rs