LOŠE VESTI: Rate na kredite ponovo krenule naglo da rastu!
Autor: Glas javnosti
Vrednost Euribora prešla je magičnu granicu od 3,5 odsto, čime je ova ključna kamatna stopa za bankarsko tržište na evropskom kontinentu od početka godine skočila za oko 30 odsto.
Sa poslednjim usklađivanjem kamata u Srbiji sa Euriborom, koje je bilo 31. marta, prosečne rate od oko 250 evra uvećane su za oko 80 evra. Mnogima, koji su nedavno uzeli kredit, i preko 100 i to samo za samo nekoliko meseci!
Mnogi su skoro pomislili da je kraj. Euribor je usporio pre oko dva meseca, bilo je dana kada je bio i u minusu, a onda je nastavljeno po starom. Euribor je nedavno čak bio i na silaznoj putanji. Nakon podizanja od 0,5 odsto, euribor se do kraja marta kretao na nivou od oko 3,3 odsto, da bi u poslednjih nedelju dana krenuo naglo da raste i preskočio je 3,5 odsto!
Kako nam priča jedna sagovornica, G.Ž. (35), njoj je rast tromesečnog Euribora preseo. Uzela je kredit od 80.000 evra početkom prošle godine, sa kamatom koja je u tom trenutku iznosila 3,5 odsto, i rokom otplate od 20 godina i nju rast 3M Euribora prati od početka otplate kredita.
- Rata na kredit mi je pre nove godine iznosila oko 410 evra, da bi se posle prvog januara popela na 519, što je 100 evra više nego u julu. Od tada je Euribor skočio za oko 0,89 odsto, dakle za oko trećinu i rata mi je opet veća, skoro 100 evra. Poludeću, žali nam se sagovornica uz komentar da joj je rata veća za čak 87 evra.
I šta sada? Hoće li biti stabilizacije koja se najavljivala za leto ove godine, a koja se povezivala sa usporavanjem inflacije na globalnom niovu.
Prateći najnovije kretanje euribora koje je u porastu, te iznosi 3,5 odsto, razgovarali smo sa Zoranom Grubišićem, profesorom Beogradske bankarske akademije. Odgovarajući na prvo pitanje zašto euribor raste i mimo odluka centralnih banaka odgovorio je da veliku ulogu u tome igra sama najava o povećanju i očekivanja koja proističu iz toga.
- Kako je euribor kamatna stopa po kojoj banke međusobno posluju, one poneki put reaguju na najave ili na samu odluku, ali se sve u suštini kreće oko pomeranja Evropske centralne banke. Odluke ECB su signal na koji se oni prilagođavaju, kaže Grubišić.
Na visinu euribora utiču, kaže, i tržišna kretanja, i ponovo navodi očekivanja jer se tržišno kalkuliše šta će se dogoditi do kraja godine.
- U tom periodu do kraja godine se može očekivati, ne pad, ali svakako neki blagi rast, minimalan rast na ovom nivou, ali barem 0,25 ili 0, 50 odsto - zaključuje Grubišić.
Pritisak na budžet
Ovakav rast kamata preslikava se na rate kredita zaduženih u evrima, i kako vreme odmiče predstavlja sve veći pritisak na njihove budžete.
Tako na primer, ako je neko uzeo kredit od 50.000 evra na 20 godina, sa kamatom od 3,5 odsto, vezanu za tromesečni Euribor, njemu je pre početka "hajke na inflaciju" koja diže kamate iznosila oko 289 evra.
Ako uzmemo u obzir da se rate sa šestomesečnim euriborom usklađuju dva puta godišnje, u julu i decembru, i uračunamo skok euribora, on od jula ratu plaća mesečnu ratu 296, a od 1. januara kada su se ponovo usklađivale ratu plaća oko 346 evra. Poslednje poskupljenje bilo je 31. marta ove godine, i od tada je rata porasla dodatnih 30-ak evra, i iznosi 375 evra.
Kada se usklađuju rate?
U slučaju tromesečnog euribora, on se usklađuje 4. puta godišnje: 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra. Rate na kredite sa šestomesečnim euriborom se usklađuju dva puta godišnje, tj. 30. juna i 31. decembra.
Glas javnosti/Blic
SKINI APLIKACIJU
