Glas Javnosti

NOVA PRAVILA : Kafa u Srbiji prodavaće se pod novim uslovima

Ekonomija
Autor: Glas javnosti

Poslednjeg dana maja više nijedna "kafa" na policama u prodavnicama neće smeti da nosi taj naziv ukoliko u njoj ima makar i zrno neke žitarice, soje, graška, ćira, leblebije ili cikorije

Poslednjeg dana maja više nijedna "kafa" na policama u prodavnicama neće smeti da nosi taj naziv ukoliko u njoj ima makar i zrno neke žitarice, soje, graška, ćira, leblebije ili cikorije

Novi Pravilnik o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafea, surogata kafe i srodnih proizvoda usvojen je još u decembru 2020. godine.

Međutim, njegova primena odložena je za 31. maj ove godine kako bi proizvođači imali vremena da usaglase svoju proizvodnju sa novim pravilima i prilagode se novom načinu deklarisanja.


Doduše, istim pravilnikom je predviđena i mogućnost da „proizvodi koji su deklarisani, odnosno označeni do dana početka primene ovog pravilnika, a koji ne ispunjavaju propisane uslove, mogu biti u prometu do isteka roka trajanja“. To bi značilo da će, u praksi, ipak na trgovinskim rafovima i u junu moći da se pronađe poneko zalutalo pakovanje.

Uz novi način označavanja, novim pravilnikom definiše se kvalitet kafea i proizvoda od kafea. Reguliše se i tačan spisak sastojaka koji smeju da se dodaju u proizvode od kafe.

Predviđaju se dva načina označavanja, i to u zavisnosti da li je udeo mlevene kafe u konkretnom proizvodu veći ili manji od 50 odsto.

"Pravilnikom je urađeno dalje usklađivanja sa Direktivom Veća 77/436/EEZ o ekstraktima kafe i ekstraktima cikorije, kao i donošenje odgovarajućih odredbi u nameri sprečavanja bilo kakvih nepoštenih praksi koje bi dovodile potrošače u zabludu po pitanju svojstava i sastava sirove kafe, proizvoda od kafe, zamena za kafu, kao i srodnih proizvoda od kafe.

Pravilnikom su takođe definisani sastojci koje se mogu dodavati tokom proizvodnje proizvoda koji su predmet uređenja, utvrđena su dodatna zajednička pravila o pakovanju i deklarisanju, odnosno uređuje dodatno označavanju predmetnih proizvoda kao i navođenje uslova pod kojima se određeni nazivi mogu koristiti za neke od ovih proizvoda, a u cilju osiguranja nesmetanog prometa ovih proizvoda kako na unutrašnjem tržištu tako i pri uvozu i izvozu istih", prenosi Telegraf Biznis u Ministarstvu poljoprivrede.


U delu koji se odnosi na sirovu kafu, definisane su botaničke vrste kafa koje se mogu stavljati u promet, takođe pored postojećih parametara kvaliteta koja sirova kafa mora da ispunjava, definisan je i maksimalni udeo loma koja sirova kafa i sirova kafa bez kofeina može da sadrži.

Ako je udeo pržene mlevene kafe u mešavini veći od 50 odsto, proizvod će nositi naziv „Proizvod na bazi kafe sa (na primer) sojom“.

Ako je, pak, udeo pržene mlevene kafe u mešavini manji od 50 odsto, takav proizvod neće smeti da nosi oznaku da je na bazi kafe. Imaće naziv „Proizvod na bazi (na primer) soje sa kafom”.


Ovakvi nazivi moraju da budu vidljivi na ambalaži.

- Na srpskom tržištu, kao i u nekim zemljama u regionu, tradicionalna kafa ima primat. Međutim, segmenti instant i espresso kafe takođe su naš fokus, jer je reč o segmentima koje određene korisničke strukture preferiraju i negde više konzumiraju. 

Poslednjih godina navike potrošača se menjaju, tačnije prilagođavaju se izazovima svakodnevice, te mi kao kompanija moramo da imamo odgovor na to. Zato pažljivo pratimo i svetske trendove i lokalne navike, a onda razvijamo brendove i nove proizvode kako bismo kroz tu raznovrsnost potrošačima ponudili što veći izbor kafa - rekao je ranije za naš portal Zoran Golub direktor marketinga Grand kafe u Atlantic Grupi.

- Mi kao kompanija moramo da imamo odgovor na to. Zato pažljivo pratimo i svetske trendove i lokalne navike, a onda razvijamo brendove i nove proizvode kako bismo kroz tu raznovrsnost potrošačima ponudili što veći izbor kafa - rekao je ranije portal Telegraf Zoran Golub direktor marketinga Grand kafe u Atlantic Grupi.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS



KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP