Najviše posla za srednju stručnu spremu
Autor: Glas javnosti
Samo 35 odsto oglasa je za kandidate sa višim kvalifikacijama ili fakultetom. – Da bi država imala održiv ekonomski i društveni razvoj potrebni su joj i doktori i zanatlije
Do 2030. godine oko 60 odsto svih novih radnih mesta u privredi biće u zanimanjima za koja nije potrebna fakultetska diploma. To je zaključak istraživanja poslovne mreže „Linkedin” gde su analizirani milioni profila članova, kao i opisi oglasa za posao koji su se delili na toj platformi između 2021. i 2023. godine. Istraživači su otkrili da se najveće mogućnosti za kandidate bez diploma pojavljuju u oblastima konsaltinga, marketinga, ljudskih resursa i medija. Među najbrže rastućim profilima našli su se poslovni konsultanti, menadžeri društvenih medija, medicinski laboratorijski tehničari, poslovni analitičari, urednici, menadžeri za produkciju...
Kada je reč o Srbiji, već nekoliko godina na ovdašnjem tržištu rada primetan je nedostatak određenih kadrova, pre svega zanatskih zanimanja. Kako naglašava Miloš Turinski iz „Infostuda”, kada se pogledaju svi oglasi, i dalje se u većoj meri traže radnici sa nižim stepenom kvalifikacija.
– Čak 61 odsto oglasa bio je namenjen onima sa srednjom stručnom spremom, a četiri procenta za one koji imaju osnovno obrazovanje. Svega 35 odsto oglasa ponuđeno je kandidatima sa višim kvalifikacijama ili fakultetom – napominje Turinski.
Najtraženije oblasti u kojima je bilo najviše mogućnosti za zaposlenje u prethodnoj godini bile su trgovina, prodaja, IT, mašinstvo, administracija i ugostiteljstvo. Poslodavci su najviše raspisivali oglase za prodavce, vozače, magacionere, administrativne radnike kao i radnike u proizvodnji. Sa druge strane, navode iz „Infostuda”, želje kandidata se nisu umnogome razlikovale, pa su najviše konkurisali na pozicije kao što su prodavac, administrativni radnik, komercijalista i telefonski operator.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora analitike Privredne komore Srbije, smatra da tržište diktira uslove i određuje koje profesije su perspektivnije u pogledu zarada.
– Nekada kada je u zemlji bilo mnogo električara, vodoinstalatera i vozača, ova zanimanja su bila plaćena manje nego što je to danas slučaj. Vremenom se situacija promenila. Generalno posmatrano, u poslednje vreme raste tražnja za stolarima, molerima, pekarima, keramičarima...
Ipak, da bi zemlja imala održiv ekonomski i društveni razvoj potrebni su joj i visokoobrazovani poput doktora i zanatlije. Zato je neophodno obezbediti kontinuiran rast zarada, odnosno standarda stanovništva, čime bi se smanjio negativan demografski trend – naglašava Stanić.
Primetan deficit magacionera, konobara, kuvara...
Pored opštepoznatog deficita koji već godinama unazad vlada u IT sektoru, prethodne godine je u prvi plan izbio manjak zanatskih zanimanja i uvoz radnika iz istočnih zemalja. Tako je prema podacima „Infostuda” najveći deficit bio izražen za pozicije magacionera, konobara, kuvara, mesara, higijeničara, ali tržištu rada u Srbiji u velikoj meri nedostaju i građevinski radnici, vozači i zanatlije poput automehaničara i vodoinstalatera.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
