MLADI U PČELARSTVU: Kako izgleda biti pčelar?

Pčelarstvom se sve češće bave mladi ljudi, videvši u tome dobru perspektivu. Jedan od njih je Adrijan Jerina iz Vladimirovca kod Alibunara. Pre nekoliko godina kupio je dva roja, a sada ima 40. Želeo je da ima med za svoje potrebe, pa s obzirom da živi u selu, odlučio je da mu pčelarstvo bude hobi. Nakon završenog fakulteta nije imao posla, pa je lagano krenuo u svet pčelarstva kao i njegovi drugo

Nema čist bagremov med, nego mešani (bagrem, repica, livadski, lipa) i zato što je na vetrovitom području, vetar brzo osuši cvet. Beograd mu je glavno tržište. Koristi podsticaje po košnici, kao i subvencije za kupovinu opreme, pa je nabavio vrcaljku.

ZAŠTO SE KAŽE “medeni mesec”?!

- Podsticaji države su odlična stvar, vetar u leđa za nas početnike, a i za SPOS imam samo reči hvale. Čim proširim pečlinjak, učlaniću se - kaže ovaj mladi pčelar i napominje da zajedno sa svojim drugovima razmišlja o osnivanju udruženja na lokalu, da zajedno konkurišu za podsticajna sredstva, kao i da organizuju predvanja i edukacije.

Potreban mu je kontejner, ali on je, kao i sva druga oprema trenutno skup. Onima koji razmišljaju da postanu pčelari savetuje da u ovaj posao uđu bez straha, da se sve brzo uči i da pčelarstvo nosi sa sobom privilegiju života u prirodi, piše Agroklub.

Prvih godina nema zarade

Sa drugom koji se bavi poljoprivredom, Darko Kostić je posadio paulovniju i kada je počela da cveta i medi, došao je na ideju da nabavi pčele.

- Ko ima pčele, ima mnogo više od meda i voska, jer svaki pčelar zna da suština pčelarstva nije samo prinos i zarada, već prijatan rad sa porodicom u sred čiste rajske prirode na svežem vazduhu - kaže mladi pčelar iz Zrenjanina.

Ubod pčele je zdrav, ali evo kako treba PRAVILNO DA REAGUJETE ako do ovoga ipak dođe

Krenuo je sa tri, a sada ima 45 košnica koje su trenutno na Fruškoj gori gde cveta lipa. On kaže da je zaposlen i da svaki slobodan trenutak provodi u pčelinjaku i seleći ih za pašom. Početak mu je bio težak ali na vreme je upoznao iskusnog pčelara Slobodana Stanića i već šest godina uči od njega. On mu je pomogao da izbegne mnoge početničke greške.

- Od njega sam najviše naučio, često smo zajedno i dopunjujemo se. On ima ogromno iskustvo i znanje, a ja snagu i volju mladog čoveka. On lagano smanjuje pčelinjak, a ja uvećavam - kaže Kostić i napominje da je na početku bilo ulaganja, jer pčelarstvo podrazumena određenu opremu.

Prvih godina nema zarade, ali sad nakon šest godina može da kaže da je na pozitivnoj nuli. Od pokrajine je dobio sredstva za kupovinu košnica, a nada se i novim podsticajima. Pčelarstvo, kako nam je rekao, ima perspektivu, jer se ljudi kao nikad do sada okreću zdravoj hrani.

SKINI APLIKACIJU