Kinezi dnevno šalju skoro 90 aviona robe

Pre devet meseci Najl van de Vouv koji prati avionske pošiljke širom sveta za kompaniju za logističku analitiku Kseneta, nikada nije čuo za "Temu" (platforma za onlajn trgovinu).

Naizgled preko noći, kineski sajt za onlajn trgovinu "Temu" i njegov brzorastući konkurent "Šein", postali su toliko popularni među američkim potrošačima da su podigli cene za brzu avionsku dostavu iz Kine, stvarajući krizu u teretnom saobraćaju koja menja globalne trgovačke rute za avio-industriju. Teretna industrija se trenutno bori da opstane, piše „Forbs“.

U to vreme, kompanija je imala samo godinu i po dana. „Ovo je vrlo neobično“, rekao je on. „Ne mogu da se setim ni jedne kompanije koja je imala toliku potražnju za robom. To je zastrašujući deo eksponencijalnog rasta“.

"Temu" uglavnom prodaje odeću i kućne potrepštine a "Šein" koji je izgradio svoj brend na brzoj modi, sada se proširio i na prodaju kućne tehnike, gedžeta i kuhinjskih alata.

Drugačiji su od ostalih trgovaca zato što prodaju proizvode koje direktno prave manje poznate kineske kompanije, umesto da prodaju američke brendove koji se proizvode u inostranstvu. Niska cena dolazi od odluke da robu šalju direktno od tih proizvođača, umesto da rade sa poznatim američkim brendovima koji nameću veće troškove, cene i kvalitet.

Pomenute kineske kompanije su postale toliko poznate da je emisija „Uživo subotom uveče“ u poslednjoj sezoni 18. maja ismevala izmišljenu kompaniju pod nazivom „Xiemu“.

Međutim, da bi isporučili proizvode kupcima u razumnom vremenskom roku, obe kompanije se u velikoj meri oslanjaju na avionski saobraćaj.

Prema istraživanju „Kargo Fekts Konsaltinga“ iz februara, Temu i Šein zajedno šalju oko 9.000 tona tereta širom sveta svakog dana, što je otprilike jednako 88 teretnih aviona tipa „boing 777“ napunjenih do vrha. (Razmera je uporediva sa „Amazonovom“ flotom „Prajm Er“, koja ima 86 aviona u upotrebi, prema „Plenetspotersu“).

To je podiglo cene do gotovo neviđenog nivoa. Prema najnovijim podacima kompanije „Kseneta“, „prosečna stopa“ za prevoz tereta u maju iz Kine u SAD sada iznosi oko 4,75 dolara po kilogramu, što je najviše od kraja prošle godine i suprotstavlja se tipično velikoj potražnji uoči praznične sezone. To je više nego duplo u odnosu na isti period 2019. godine, kada je cena bila 2,32 dolara po kilogramu.

Cene su još uvek niže od nedavnog vrhunca iz 2020. i 2021. godine, kada su dostigle čak 10 do 12 dolara po kilogramu. To je bila posledica pandemije koja je stvorila nestašice u lancu isporuke i snabdevanja širom sveta. Sada, analitičari kažu da je rast uglavnom rezultat samo dve kompanije: „Temu“ i „Šein“.

Regionalno gledano, „Korean Er“ je početkom ovog meseca saopštio da je ostvario 2,8 milijardi dolara prihoda tokom prvog kvartala 2024. godine, navodeći da je „potražnja za robom snažna“. To je 20 procenata više u odnosu na prethodnu godinu. Avio-kompanija je dodala da će tokom drugog kvartala iskoristiti rastuću potražnju za onlajn trgovinom iz Kine, jačanjem partnerskih odnosa sa klijentima i alokacijom kapaciteta na ključnim rutama“.

„Šein i Temu imaju stalnu žeđ za avionskim transportom, što je neuporedivo sa bilo čim što smo ranije videli“, napisala je analitičarka avionskog transporta „Kseneta“ Venven Cang za Forbs.

Ovaj bum je čak uticao na globalnu rutu brodova. „Temu“ je započeo nove pomorske i vazdušne rute preko Tajvana, Japana i Koreje ka SAD, „menjajući tradicionalne trgovinske obrasce“, pokazuje izveštaj tajvanske brodarske kompanije „Dimerko“.

Prošlog ponedeljka, kineska vlada je govorila o novoj vazdušnoj liniji između južnog kineskog grada Džengdžoua i Dalasa i Atlante, koji „uglavnom služe za pošiljke prekogranične onlajn trgovine“.

Slanje tereta vazdužnom linijom uvek je znatno brže i skuplje u poređenju sa slanjem brodom, koji može da nosi mnogo veći obim robe, ali znatno sporije. Većina svetske robe, merena po obimu, šalje se brodom, pri čemu se obično samo roba, koja zahteva brzu dostavu i visoku vrednost, stavlja u avione.

Tu je i ekološki trošak. Prema „Frejtosu“, tržištu za online rezervaciju, teretni brodovi proizvode otprilike 10 do 40 grama ugljen-dioksida prema merenju ton-kilometar, što je daleko manje u poređenju sa avionskim transportom, koji emituje oko 500 grama ugljen-dioksida po merenju ton-kilometar.

Za sada, „Šein“ i „Temu“ pružaju besplatnu dostavu za porudžbine preko određene veličine, naizgled voljni da apsorbuju veće troškove kao prečicu za ubrzani rast u SAD.

„„Temu“ i „Šein“ se oslanjaju na avionski transport jer je njihov poslovni model ultra-brza moda i moraju odmah da izbace sve ove proizvode“, rekao je Đulermo Ohovo, direktor „Kargo Fekts“ konsaltinga. „Trenutno nemaju drugu mogućnost osim da se oslone na avione“.

To bi moglo da se promeni na srednji ili duži rok jer kompanije traže načine da smanje troškove sada kada su već (obe) uspostavile platforme za onlajn trgovinu. Trenutno im nedostaje pomorski i kopneni logistički mrežni sistem koji je uporediv sa „Amazonom“ ili „Volmartom“, ali obe kompanije su počele da proširuju prisustvo u SAD i Meksiku.

„Šein“ sada ima dva distributivna centra u Indijani i Kaliforniji, a „Temu2 je nedavno počeo da sarađuje sa kineskim prodavcima koji već posluju u SAD.

Visoki troškovi avionskog transporta dolaze delom od uglavnom praznih aviona koji moraju da se vrate nazad iz SAD u Kinu: slanje u tom pravcu košta možda petinu cene slanja iz Kine u SAD, rekao je van de Vouv.

Ni „Šein“ ni„Temu“ nisu odgovorili na „Forbsov“ zahtev za komentar.

Glas javnosti /S04S