JESMO LI U PROBLEMU? Može li sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom da našteti domaćoj privredi?

Prema rečima Predraga Bjelića, profesora Ekonomskog fakulteta, Kina je velika privreda a Srbija nije dovoljno konkurentna, pa stoga dogovor može uticati i negativno na našu ekonomiju.

Ipak, kao ključan potez u tome da se iz sporazuma izvuče dobrobit po zemlju, profesor vidi asimetriju odnosa u kom Srbija dobija više koncesija nego što pruža.

-Takođe, neophodno je zaštititi našu poljoprivredu, ako želimo da imamo nešto svoje. Zaštita je potrebna i industrijskom sektoru, jer neki od njih neće preživeti, kao, recimo, proizvodnja igračaka ili druge grane u kojima su Kinezi konkurentni. Po ovom pitanju trebalo bi uraditi detaljniju analizu, a najvažnije u celom procesu su koncesije. Ako bi se Srbija izborila za asimetričan odnos u kom će dobiti više povlastica i veće snižavanje carina, ishod sporazuma bio bi pozitivan. Ako već imamo dobre političke odnose, to treba iskoristiti - napominje Bjelić.

Govoreći o uticaju sporazuma na domaću poljoprivredu, agroanalitičar Milan Prostran takođe je mišljenja da Srbija nema mnogo toga što bi mogla ponuditi Kini.

Nasuprot tome, navodi da Kinezi imaju i klimatske i zemljišne uslove koji im pružaju mogućnost da proizvode gotovo sve.

- Od sedamdesetih godina vode se razgovori sa Kinom, ali nisamo našli mogućnosti da napravimo nešto ozbiljnije. U kapacitetu velike Jugoslavije, robna razmena nije mogla naći veći interes. Sada je obim poljoprivrede značajno manji nego tada, pa se postavlja pitanje – šta je realno na Dalekom istoku ponuditi? Ono što je razumno za jednu, u toj meri ekonomski razvijenu zemlju, sa milijardom probirljivih potrošača i ozbiljnim dohotkom, je da se izvozi kritična masa robe - objašnjava agroanalitičar, uz opasku da za kineske kapacitete Srbija nema dovoljno robe, dok sa druge strane oni nama mogu ponuditi šta god poželimo.

Prostran podseća da u Srbiji uvek imamo milion do milion i po tona pšenice i između dve i po i tri miliona tona kukuruza, ako ne i više. S tim u vezi, stava je da su ovo dve vrste proizvoda iz sektora ratarske i biljne proizvodnje koje bi se mogle ponuditi tržištu Kine, plus eventualno jabuke i maline.

- To su proizvodi koji mogu nositi troškove transporta. Osim navedenog, izvoziti možemo samo ekskluzivne proizvode, čija vrednost trpi troškove transporta do Dalekog istoka. Da budemo realni, nije veliki broj roba u opticaju koje mi iz sektora poljoprivrede možemo da izvezemo. Oni će verovatno biti zainteresovani za sirovine, a što se drugih roba tiče, Srbija nema kapacitet da može da ide na daleki Istok u ozbiljnu spoljnotrgovinsku razmenu - tvrdi Prostran.

Sagovornik Danasa smatra da sporazumi o spoljnoj trgovini nisu nužno loši, te da je dobro na osnovu administrativnih dogovora stvarati uslove za eventualne aranžmane. Ipak, podseća da se sa slobodnom trgovinom otvaraju i uvozni kanali bez naplate carine, koji će omogućiti da roba bude jeftinija, što može ugroziti domaće proizvođače.

- Nisu problem uvoz pirinča i začina, odnosno robe koju ne proizvodimo. Problem je što će neke robe bez carine ugrožavati naše proizvođače, ali to je sudbina sporazuma spoljne trgovine. Ili ćete da platite cenu ulaska u kolo, ili se u njega ne hvatajte - upozorava Prostran.

Izvoz Srbije u Kinu u 2022. godini, prema podasima Zavoda za statistiku iznosio je 1,1 mlrd EUR, što je za 37,5% više ngo godinu pre. U drugom smeru stiglo je robe za čak 4,7 mlrd EUR, što je rast za takođe visokih 34,5%

Kina učestvuje sa četiri odsto u našem izvozu, a sa 12,1% u uvozu po čemu su na prvom mestu kao destinacija odakle najviše uvozimo.

Deficit u robnoj razmeni sa Kinom prošle godine iznosio je više od 3,6 mlrd EUR, piše portal Ekapija.