Taj rast bi mogli da uspore samo faktori poput povećanja svesti o alergijama na gluten i neizvesne vremenske prilike.
Prema najnovijim podacima Indeksmundi, Ministarstvo poljoprivrede SAD već je poznato i ko su pet najvećih proizvođača pšenice u 2022. godini koja je bila turbulentna za proizvođače i donela mnogo problema, piše portal Ekapija.
Na prvom mestu bila je Kina sa proizvodnjom od 138 miliona tona. Sledi Evropska unija sa proizvodnjom od 134,7 miliona tona, što je ukupan rezultat svih 27 članica. Sa 103 miliona tona Indija je izbila na treće mesta, a ta država standardno je i u prvih pet svetskih proizvođača: pirinča, šećerne trske, kikirikija, povrća, pamuka i voća.
Na četvrtoj poziciji bila je Rusija čija se proizvodnja procenjuje na 91 milion tona pšenice, od čega će izvesti više od polovine. Amerika, sa godišnjom proizvodnjom od 44,9 miliona tona, zauzela je petu poziciju.
Srbija proizvela oko 3,1 milion tona
Kako će Srbija iskoristiti svoje dobre pozicije u regionu i plodno zemljište u raspodeli na tržištu žita? Iskustvo iz dve krizne godine podstaklo je ratare da protekle jeseni poseju pšenicu na značajno velićim površinama. Tačan podatak još nije objavljen ali se nezvanično procenjuje da je u našoj zemlji žito zasejano na oko 730.000 hektara.
To je znatno veća površina u odnosu na prethodnih oko 631.000 hektara sa kojih je ostvarena proizvodnja od oko 3.113.085 tona, prema podacima RZS iz septembra 2022.
Stručnjaci međutim upozoravaju da je u najskupljoj setvi do sada upotrebljena i veća količina semena s tavana, što predstavlja rizik i smanjuje prinose proizvođačima.
Inače, oko 70% globalne proizvodnje ove kulture koristi se za hranu, 20 za stočarstvo, a dva do tri odsto u industrijskom sektoru. Kako je preneo Agroklub, potražnja za ovom žitaricom raste kako raste populacija. Veličina tržišta u 2021. procenjena je na 127,7 mlrd EUR i predviđa se da će dostići 169,1 milijardu dolara do 2027. godine.