Hrvatska bi mogla ostati bez hrane kada bi se zatvorile granice

Uvoz prehrambenih proizvoda premašuje 6,5 milijardi evra, dok domaća proizvodnja opada.

Prema rečima dekana Agronomskog fakulteta Aleksandra Mešića, jedan od ključnih problema hrvatske poljoprivrede je to što je još uvek organizovana kao u vreme naših baka i deka.

Uvoz hrane u Hrvatsku poslednjih deset godina drastično je porastao i danas premašuje 6,5 milijardi evra. Dok se uvoz vrtoglavo povećava, domaća proizvodnja ne uspeva da održi korak, a situacija u poljoprivredi postaje sve alarmantnija. O tim izazovima govorilo se na konferenciji o hrani održanoj u Zagrebu.

Srbija će graditi nuklearke? Preliminarna studija o nuklearnoj energiji uskoro gotova, a ovo su dalji koraci

Kako prenosi HRT, trenutni stepen prehrambene samodovoljnosti Hrvatske najbolje opisuje izjava: „Kada bi se granice zatvorile, za nedelju dana ostali bismo bez hrane.” Domaćih proizvoda ima premalo, dok količina uvoznih iz godine u godinu raste.

Uvoz dominira, ali problem nije samo u trgovcima

Uvezeni proizvodi preplavili su police trgovina, ali problem je dublji od obične trgovine. Trgovci nisu jedini koji doprinose rastu uvoza – i domaći proizvođači često uvoze gotove proizvode ili sirovine, pa ih potom prodaju pod domaćim brendovima.

„Mislim da se svi trgovci trude da sve što mogu nabave u Hrvatskoj, ali jednostavno nema dovoljno voća, povrća, svinjskog i junećeg mesa – apsolutno nema“, izjavio je Martin Evačić, predsednik Izvršnog odbora HUP – Udruženja trgovine.

Među najčešće uvoženim namirnicama, uz meso, posebno se izdvaja mleko.

„Mleka nam izuzetno nedostaje. Nikada nismo bili u goroj situaciji. Verovatno pokrivamo tek 40, možda 45 odsto potreba, posebno kada je reč o dugotrajnom mleku“, upozorio je Mladen Jakopović, predsednik Hrvatske poljoprivredne komore.

Izvozimo sirovine, uvozimo gotove proizvode

Jedini svetli primer u domaćoj poljoprivredi jeste proizvodnja žitarica i uljarica. Hrvatska izvozi kukuruz, pšenicu i soju – ali ono što se od njih pravi, poput brašna i gotovih testa, u velikoj meri se uvozi.

Refundacija za gas u ovom gradu u Srbiji

„Uvozimo poboljšivače pšenice, brašno, gotovo testo... U tom segmentu planiramo ulaganja u mlinarsku industriju“, rekao je Tugomir Majdak, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.

Nedostaju znanje i jasan pravac

Dekan Agronomskog fakulteta, Aleksandar Mešić, ističe da je hrvatska poljoprivreda i dalje organizovana na zastareo način.

„Očigledno je da dosadašnji pristup nije dao rezultate. Možemo imati kvalitet i konkurentnost, ali nedostaje nam znanje“, naglasio je Mešić.

Zaključak sa konferencije bio je jasan: hrvatska poljoprivreda ima potencijal, ali mora ozbiljno da se razvija – u suprotnom, potpuno ćemo zavisiti od hrane iz zemalja poput Nemačke, Danske i Holandije.



Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU