Ona je rekla da će preliminarna studija biti fokusirana na tri aspekta.
"Jedan je da razvije mapu puta, odnosno da ukaže i napravi pregled 19 institucionalnih i infrastrukturnih pitanja, na koja moramo da obratimo pažnju, ukoliko uđemo u razvoj nuklearnog programa, a po smernicama Međunarodne atomske agencije, rekla je ministarka za RTS.
Druga je, kako je navela, da se napravi analiza dostupne tehnologije, odnosno koje su prednosti i mane dostupnih tehnologija - konvencionalne nuklearne elektrane, mali modularni reaktori.
I treći je da praktično razmotri kako bi se jedna nuklearna elektrana u zavisnosti od kapaciteta, uklopila u naš energijski sistem", rekla je Đedović Handanović.
Komentarišući ranije izjave predsedika Srbije Aleksandra Vučića da su modularne nuklearne elektrane rešenje u jačanju energetske bezbednosti, rekla da je predsednik o tome pričao više kao o opciji, jer to jeste jedna od opcija koje određene zemlje razmatraju.
"I upravo mi treba da razmotrimo da li je to kredibilna opcija u ovom momentu za nas ili za naš energetski sistem. Mislim da je ta tehnologija još uvek u razvoju. Ona se u manjoj meri potvrdila u nekim zemljama na nekim malim primerima, kao što su tankeri, brodski tankeri u Kini pre svega. Rusi su takođe poodmakli u dokazivanju te tehnologije. Međutim, u proizvodnji električne energije kao postrojenju ona je još uvek u razvoju. I svaka tehnologija, dokle god se ne potvrdi suprotno, naravno nosi, da kažem, određene rizike", rekla je ona.
Dodala je da ono što se zna, jeste da su modularne nuklearne elektrane jeftinije u smislu troškova izgradnje.
"Modularne su, znači, možete da dodajete i da oduzimate, da kažem, određene delove tih reaktora, da kao neke lego kocke ih bukvalno slažete, dok su konvencionalni reaktori nešto što iziskuje više vremena, što ima i veće troškove. I na nama je da sagledamo i prednosti i mane obe tehnologije koje se ili razvijaju ili su dokazano razvijene na tržištu i da kažemo šta je ono sa čim mi želimo da idemo, ukoliko se naravno sve prednosti i uslovi stvore za to", dodala je Đedović Handanović.
Naglasila je i na kraju da je važno sa kime će se ići u takve projekte.
"Svi ti nosioci tehnologija su određene kompanije iz različitih zemalja sveta. Ono što je bitno znati je to da Međunarodna atomska agencija propisuje jasne korake i faze koje svaka država koja razmatra razvoj ovog programa mora da ispuni. Nijedna zemlja ne može da radi ništa na svoju ruku", rekla je ministarka.
Naglasila je da ono što je sigurno je da Vlada Srbije razmišlja o dugoročnom snabdevanju električnom energijom, o tome kako i da dekarbonizujemo naš energijski sektor, kako da imamo dovoljno bazne energije.
Istakla je da baznu energiju trenutno dobijamo iz uglja i iz gasa.
"Tu je gas tranziciono gorivo, odnosno nešto što treba da služi, dok zapravo se ne zameni nekim drugim izvorima energije koji emituju znatno manje ugljenog dioksida. Energiju iz uglja velika većina razvijenog sveta vidi kao nešto iz čega treba postepeno izlaziti. Međutim, niko ne kaže kako da se to uradi na održiv način", navela je ona.
Đedović Handanović je naglasila da Srbija prvo treba da postavi prioritete, odnosno da odluči kako će graditi u budućnosti energijski sektor.
"Da postavimo koji su to prioriteti, naravno i u okviru drugih nacionalnih prioriteta, kada se sagledava takva stvar, da kažem koliko treba da uložemo i druge sfere privrede. Svakako je energetika jedna okosnica razvoja privrednog, ekonomskog, budućeg razvoja, i važna za svakodnevno funkcionisanje ljudi. Tako da moramo da kažemo, okej, koje su opcije pred nama? Šta mi radimo sa našim termoelektranama u narednih 30 godina?", rekla je ona.
Đedović Handanović je dodala da ne možemo da gasimo termoelektrane dok ne budemo sigurni da imamo dovoljno bazne energije i da je pitanje energetske sigurnost pitanje broj jedan koje ne sme da se kompromituje.
Kada je reč o samoj izgradnji nuklearnih elektrana, ministarka je rekla da je potrebno 10 do 15 godina da se izgradi, pogotovo kada je reč o zemljama koje od nule ulaze u takve programe.
"Imamo primer Ujedinjenih Arapskih Emirata. Oni su 2007. krenuli od nule i danas imaju nuklearnu elektranu, zahvaljujući partnerima - Južnoj Koreji. Južna Koreja je jedna od zemalja sa kojom planiramo takve sporazume", rekla je ona i dodala da saradnju koja se tiče nuklearne energije imamo sa Francuskom, SAD, Rusijom, na rezmeni iskustva i znanja.
Ministarka je rekla da je važno da razmišljamo kako u budućnosti možemo da obezbedimo energetsku sigurnost i da gas može da posluži, međutim dugoročno moramo da razmislimo, kako da osiguramo što manji uticaj na životnu sredinu u smislu emisije ugnjenih dioksida, a da imamo dovoljno bazne energije.
"I na vetar i solarno obnovljive izvore energije ne možemo da se oslonimo u punom obimu. Hidroelektrane su nešto na šta želimo da se oslanjamo u budućnosti, ali sve to bez bazne energije, ne daje dovoljno energetsku sigurnosti. Zato je nuklearna energija jedna od opcija. Ja ne kažem da je ona laka opcija i ne kažem da je opcija za koju ne treba i vreme i iskustvo i novac, ali svakako nešto što ozbiljna zemlja i vlada i zvaničnici ozbiljne zemlje moraju da uzmu u obzir, kazala je ministarka.
Ona je podsetila da je 27 zemalja već je u procesu uvođenja nuklearne energije od nule, dok nešto više od 20, dodatno razmatra na svetskom nivou.
"Od zemalja članica EU 12 od 27 već ima nuklearne programe, dobar deo njih su i nove zemlje koje razmatraju, poput Italije. Mi smo okruženi Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom i Slovenijom, odnosno Hrvatskom, indirektno kada su u pitanju nuklearne elektrane. I mi treba da damo šansu, a onda, naravno, u skladu i u saradnji sa naučnim institutima, univerzitetima, našom Elektroprivrednom i Elektromrežom treba da sagledamo kojim putem ćemo ići", dodala je Đedović Handanović.
