Evropa na meti za plasman falsifikovane robe

Evropska unija je glavna „meta“ za plasman falsifikovane robe, pri čemu je Kina glavni izvor falsifikovanih proizvoda, iako se beleži znatan doprinos i drugih regiona, pokazuje novi izveštaj OECD prema kojem se globalna trgovina falsifikovanom robom procenjuje na oko 467 milijardi dolara.

Deo koji se odnosi na EU procenjuje se na 117 milijardi dolara

Rastuća međusobna povezanost globalnih ekonomija stvorila je nove mogućnosti za trgovinu i inovacije, ali je takođe postalo izazovnije zaštititi intelektualnu svojinu i sprovesti trgovinske propise, ocenjuje se u novom izveštaju OECD „Mapiranje globalne trgovine falsifikatima 2025“.

„Širenje lanaca snabdevanja i porast elektronske trgovine olakšali su ilegalnu trgovinu, posebno u trgovini falsifikovanom robom. To predstavlja rizik za javnu bezbednost, ometa legitimno poslovanje i utiče na ekonomsku stabilnost“, navodi se u izveštaju koji analizira globalnu trgovinu falsifikovanom i piratskom robom, koristeći poslednje dostupne podatke o carinskim zaplenama (2021).

Nalazi su, kako se navodi – zabrinjavajući.

Koji deo kolača pripada falsifikatima

„U 2021. godini, falsifikovana i piratska roba činila je do 2,3 odsto globalne trgovine i do 4,7 odsto uvoza EU“, navodi se u izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Složena priroda globalnih lanaca snabdevanja, navodi se, stvara ranjivosti koje doprinose kršenju intelektualne svojine.

„Falsifikovana roba koja se infiltrira u mreže lanaca snabdevanja potkopava legitimna preduzeća, lišava države prihoda i predstavlja rizik po javno zdravlje i bezbednost. Nezakonita trgovina falsifikovanom robom je takođe povezana sa organizovanim kriminalom i korupcijom, koristeći praznine u propisima i sprovođenju zakona. Ove izazove pojačava sve veća složenost i globalna priroda lanaca snabdevanja“, ukazuje se u izveštaju.

Odakle stiže najviše robe

Kina je vodeća ekonomija porekla falsifikovanih proizvoda namenjenih Evropi, kako po broju zaplena, tako i po vrednosti oduzete robe.

Onlajn kupovina: 225.000 narudžbina dnevno, šta se u Srbiji najviše naručuje?

„Više od polovine zaplenjenih falsifikovanih proizvoda namenjenih EU stigli su iz Kine, zatim Turske (22%) i Hongkonga (Kina; 12%)“, stoji u izveštaju.

Ova studija otkriva da se falsifikovanje i dalje fokusira na određene kategorije proizvoda, kao što su odeća, obuća i elektronika.

Indeks za poreklo lažne robe

Opšti trgovinski indeks falsifikovanja (GTRIC – General Trade-Related Index of Counterfeiting) procenjuje verovatnoću da su određene zemlje glavni izvori izvoza falsifikovane robe.

Iako je Kina i dalje glavni izvor falsifikovane robe – drugi regioni značajno doprinose, na šta ukazuje i ovaj indeks.

Tako, kada je reč o odeći, ovaj indeks ukazuje da su tokom 2020. i 2021. godine izvori falsifikovane odeće bili brojni, a da su se ključnim smatrali Bangladeš, Liban, Sirija i Turska.

Falsifikatori koriste međunarodne plovne puteve

Falsifikovanje pogađa skoro 50 od 96 kategorija proizvoda, a glavne mete su roba visoke vrednosti kao što su odeća, obuća, kožna galanterija i elektronika.

Nastavlja se unapređivanje trgovinskih ruta, jer falsifikatori koriste međunarodne plovne puteve poput reke Dunav za prevoz robe i usvajaju strategije „lokalizacije“ za proizvodnju falsifikata bliže krajnjim tržištima.

Zone slobodne trgovine, u kojima je nadzor inače smanjen, igraju ključnu ulogu u ovom trendu, ukazuje se u izveštaju.

Poslato preko 11 miliona računa za "Uzmi račun i pobedi"

„Taktike lokalizacije, kao što je uvoz nesastavljenih komponenti ili odvojenih pakovanja sa ciljem proizvodnje ili sastavljanja falsifikovane robe blizu ili unutar odredišnog tržišta, komplikuju napore sprovođenja zakona i zahtevaju nove strategije za otkrivanje“, ukazuje se u analizi.

Poštanske usluge primarni kanal distribucije

Falsifikatori takođe koriste onlajn platforme i modernu logistiku da bi se infiltrirali u legitimnu trgovinu, pri čemu se poštanske usluge pojavljuju kao primarni kanal za distribuciju.

„Mali paketi, često klasifikovani kao ‘de minimis’ trgovina, izbegavaju kontrolu i stvaraju izazove za institucije koje obavljaju nadzor sprovođenja zakona. Zaista, veličina zaplenjenih pošiljki se generalno smanjila – u periodu 2020-21, pošiljke koje sadrže manje od deset predmeta činile su 79 odsto svih zaplena, u odnosu na 61 odsto u periodu 2017-19. godine“, navodi se u izveštaju.

Globalna vrednost raste

U 2021. godini, globalna trgovina falsifikovanom robom procenjena je na približno 467 milijardi američkih dolara, ili 2,3 odsto ukupnog globalnog uvoza.

„Ova apsolutna vrednost predstavlja povećanje u odnosu na 2019. godinu, kada je trgovina falsifikovanom robom procenjena na 464 milijarde američkih dolara, iako je njen relativni udeo smanjen u poređenju sa 2019. kada je činila 2,5 odsto svetske trgovine“, objašnjava se u analizi.

Uvoz falsifikata u EU

Što se tiče uvoza u Evropsku uniju, vrednost falsifikovane robe procenjena je na 117 milijardi američkih dolara, ili 4,7 odsto ukupnog uvoza u EU.

Evropska unija je ključna meta za uvoz falsifikovane robe, pri čemu Kina i Hongkong (Kina) čine najveću vrednost zaplenjene falsifikovane robe. Falsifikuje se sve – od svakodnevnih potrošačkih predmeta do luksuznih proizvoda, sa, kako se ocenjuje – „zabrinjavajućim povećanjem trgovine opasnom robom kao što su falsifikovani automobilski delovi i farmaceutski proizvodi“.

U izveštaju se ističe da, uprkos smanjenju vrednosti trgovine falsifikovanom robom nakon kovida-19, izloženost EU ostaje značajna jer su se falsifikatori prilagodili premeštanjem proizvodnje bliže odredišnim tržištima.


Glas javnosti /B07S   

SKINI APLIKACIJU