Evo kako se radi u tekstilnim fabrikama u Srbiji: Mučenje, eksploatacija, zlostavljanje, za prosek od 65.000

"Koja se onesvesti oni je malo umiju i vrate je, ranije su merili pritisak, sad ne. A ako baš ne mogu da je povrate onda tek zovu hitnu”. Ovo je tek jedno od svedočenja radnica u tekstiloj industriji u Srbiji u istraživanju koje je objavio Centar za politike emancipacije.

Radnici u fabrikama tekstila u Srbiji rade za minimalac, a sve preko toga ostvaruju kroz bonuse - u proseku mesečno kući ponesu 65.000 dinara. Eksploatacija radnika je izuzetno visoka, a istraživanje beleži i zlostavljanje i probleme vezane za bezbednost i zdravlje na radu.

Centar za politike emancipacije (CPE) objavio je novo istraživanje koje pruža detaljan uvid u uslove rada u tekstilnoj industriji Srbije. Istraživanje je, navodi se, zasnovano na dubinskim intervjuima sa radnicima i radnicama iz pet fabrika, i ukazuje na ozbiljna kršenja radnih prava i loše uslove rada u ovom sektoru.

„Ovi nalazi ukazuju na ozbiljne izazove sa kojima se suočavaju radnici i radnice u tekstilnoj industriji, uključujući niske plate, prekovremeni rad, zlostavljanje i probleme vezane za bezbednost i zdravlje na radu. Posebno zabrinjava činjenica da mnoge od ovih fabrika posluju u sklopu lanaca snabdevanja velikih modnih brendova, što dodatno ističe potrebu za većom odgovornošću međunarodnih kompanija“, ukazano je u istraživanju.

Reč je o niskim platama, koje često nisu dovoljne za pokrivanje osnovnih životnih troškova. Potom, produžavanje radnog dana za sat ili dva je uobičajena praksa, dok su i subote vrlo često radne. Većina radnica, kako se navodi, kažu da su bile izložene različitim vrstama zlostavljanja, uključujući pretnje otkazom, uvrede i omalovažavanje od strane nadređenih, a „preovlađuje osećaj nesigurnosti i konstantni strah od gubitka posla“.

Kada je reč o bezbednosti i zdravlju na radu – povrede su česte, a „padanje u nesvest zbog premora i visokih temperatura je redovna pojava u većini fabrika“.

„CPE zahteva hitnu reakciju nadležnih institucija, koje godinama ignorišu kršenja radnih prava u tekstilnoj industriji. Država ne samo da ne reaguje na sistemske zloupotrebe, već ih aktivno podržava kroz subvencije stranim investitorima i poslodavcima koji izrabljuju radnike. Poslodavci, uz prećutnu saglasnost vlasti, nastavljaju sa praksama koje ugrožavaju zdravlje i dostojanstvo zaposlenih. Istovremeno, veliki modni brendovi, koji ostvaruju ogromne profite, odbijaju da preuzmu odgovornost za uslove rada u fabrikama svojih dobavljača u Srbiji. Zahtevamo hitne i konkretne mere kako bi se osiguralo poštovanje radnih prava i dostojanstveni uslovi za sve zaposlene u ovom sektoru“, navodi Centar za politike emancipacije.

Na pitanje da li radnice tekstilnih fabrika u Srbiji imaju kome da se obrate povodom svih ovih problema, Vladimir Simović iz CPE za televiziju N1 kaže da je sindikalna organizovanost izarazito niska.

„Postoje različiti uzroci zašto je to tako – jedan je i strah, jer je poruka menadžmenta da ako krenete sindikalno da se organizujete – ‘letite’ sa posla. I taj inspektorat za rad – kakav takav je, treba ga kontaktirati. Imali smo slučaj da su se u jednoj fabrici žene borile da dokažu da su radile prekovremene sate, pa smo skupljali novac da angažuju veštake da im pomognemo da dokažu da je to zaista tačno – i dobile su naknadu za prekovremeni rad“, naveo je Simović.

Kolike su plate

Tekstilna industrija u Srbiji upošljava 60 hiljada radnika upošljava.

„Značajan deo industrije proizvodi robu za najluksuznije modne brendove. Proizvodi koji se ovde naprave – jedan par cipela Guči košta više nego što je mesečna plata ljudi ovde, a oni proizvode više hiljada pari dnevno“, kaže Simović.

Eksploatacija radnika je, kaže, izrazito visoka.

„Plate u tekstilnoj industriji su oko 65.000 dinara mesečno. Podaci PKS pokazuju da je isplatena zarada oko 61.000 dinara, dok su suštinski ugovorene zarade – minimalne. Sve preko minimalca koji se u 2024. kretao oko 47.000 dinara su – bonusi: prekovremeni rad, regresi.. Suštinski, ugovorene zarade su oko minimalne, a ljudi u značajnoj meri rade za bonuse – efikasnosti, kvaliteta, prisutnosti. Posebno je problem sa bonusom prisutnosti – pitanje je da li je to uopšte ustavno, da ne smete da izostanete nijedan dan mesečno, jer gubite taj bonus, što znači da su ljudi često i bolesni dolazili na posao“, priča Simović.

Inače, svih pet fabrika koje su bile predmet istraživanja – korisnici su državnih subvencija.

Radi se za svetski poznate brendove

Kada je u pitanju finansijsko poslovanje, tri od pet fabrika koje su obuhvaćene ovim istraživanjem, barem dve godine unazad ostvaruju dobit koja se kreće od 1,2 do preko tri miliona evra godišnje. Sa druge strane, kako se navodi, dve fabrike posluju u minusu od čega jedna barem četiri godine unazad ostvaruje negativni saldo čija je prosečna godišnja vrednost oko šest miliona evra.