Glas Javnosti

DOLAR GUBI TRKU

Ekonomija
Autor: Glas javnosti

Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da je udeo dolara u globalnim deviznim rezervama pao sa više od 70 procenata u 2000. na oko 55 procenata prošle godine, a stručnjaci smatraju da će se pad poverenja u američku valutu nastaviti

Centralne banke bogatih zemalja sve više daju prednost zlatu u odnosu na američki dolar, prateći tako ekonomije u razvoju, koje su posle globalne finansijske krize 2008. bile glavni kupci. Potražnja za zlatom, do koje dolazi uprkos naglom porastu cene žutog metala, posledica je pokušaja centralnih banaka da preusmere svoja ulaganja u alternativne valute i sredstva, naročito nakon što su SAD upotrebile dolar kao oružje u sankcijama protiv Rusije.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da je udeo dolara u globalnim deviznim rezervama pao sa više od 70 procenata u 2000. na oko 55 procenata prošle godine, a stručnjaci smatraju da će se pad poverenja u američku valutu nastaviti.

Godišnje istraživanje koje je sproveo Svetski savet za zlato pokazalo je da čak 60 odsto centralnih banaka razvijenih ekonomija očekuje da će udeo zlata u globalnim rezervama u narednih pet godina porasti na račun dolara. Taj podatak pokazuje da opada poverenje u dolar, jer je lane 38 odsto ispitanika prednost dalo zlatu, a sada gotovo duplo više.


Berzanski analitičar Branislav Jorgić kaže za RT Balkan da nekolikog godina unazad Kina i Rusija intenzivno kupuju zlato i da svoje rezerve prebacuju iz osnovnih valuta, odnosno da napuštaju dolar. 

"Razlog povećane kupovine i stvaranja zlatnih rezervi je preventivno delovanje s obzirom da se ustalila praksa zamrzavanja deviznih sredstava pojedinaca i država koje SAD smatraju nepodobnima. Da bi to izbegle, države traže alternativu američkoj valuti i rezerve drže u zlatu", objašnjava Jorgić.

Cena zlata digla rezerve NBS

Berzanski analitičar ukazuje da ono što se dešava Rusiji nije presedan i podseća da postoji istorija blokiranja sredstava iz političkih razloga, jer je i "Srbija bila žrtva takve jedne politike devedesetih godina, kada su našoj državi bila blokirana sredstva".

"Zlato može da se čuva u zemlji i sve zemlje koje strahuju od potencijalnih političkih sankcija te vrste nastoje da drže zlato kod sebe. To radi i Srbija. Naša zemlja je poslednjih godina kupila značajne količine i u toj transakciji je profitirala, jer ga je kupila po nižim cenama od onih koje su trenutno na tržištu", navodi Jorgić.

U Narodnoj banci Srbije kažu da su bruto devizne rezerve NBS na kraju maja
 iznosile 25.157,1 milion evra, što je najviši nivo od 2000. godine, od kada se prate podaci na ovaj način. U odnosu na kraj aprila povećane su za 27,9 miliona evra.


"Na povećanje deviznih rezervi uticao je i pozitivan neto efekat tržišnih faktora u iznosu od 16,6 miliona evra, koji je u najvećoj meri rezultat rasta cene zlata za oko 1,8 odsto, dok je u suprotnom smeru delovalo slabljenje dolara u odnosu na evro za oko 1,1 posto na međunarodnom tržištu", objašnjavaju u NBS.

Branislav Jorgić kaže da je osnovni motiv za uvećanje zlatnih rezervi to što Amerika dolar koristi kao političko sredstvo protiv određenih država.

"One se brane na taj način što izlaze iz dolara i ulažu u zlato. Interesantno je da i pojedinci imaju sve veće poverenje u investiciono zlato i žele tako da sačuvaju vrednost svoje imovine. Pojačano štampanje dolara i evra, koje je bilo vrlo intenzivno unazad, tri ili četiri godine, uticalo je na inflaciju, a investitori se od nje brane tako što ulažu sredstva u investiciono zlato. Svi se generalno u kriznim situacijama oslanjaju na zlato", napominje berzanski analitičar.

Georgi Hristov, iz kompanije "Taveks zlato i srebro", objašnjava da države kupuju investiciono zlato za slučaj da se desi neka slična situacija kao između Rusije i Ukrajine.

"Možete imati neke rezerve novca, ali ako vam uvedu sankcije ili neke druge zabrane, vi imate rezerve koje niste u mogućnosti da iskoristite i da u nekoj potencijalno teškoj situaciji pomognete svojoj državi i građanima. Sa zlatom je drugačije i to je razlog da države ulažu u investiciono zlato. Na prvom mestu je sigurnost, a na drugom i velika sloboda, jer znaju da je sve kod njih i da ne zavise od bankarskog sistema", ukazuje Georgi Hristov.


On kaže da su poslednje dve godine najveći kupci investicionog zlata državne banke. Napominje da su od 2017. i 2018. mnoge države počele da povlače svoje zlatne rezerve iz inostranstva.

"To je još jedan znak da na globalnom nivou dolazi do nesigurnosti i da države hoće da budu spremne za neku potencijalno lošu situaciju, da zlatne poluge ne drže u Švajcarskoj ili Nemačkoj, već u svojim sefovima. Rusija, takođe, povećava stalno svoje zlatne rezerve i to joj daje neku sigurnost sa strane, zbog svih ograničenja i sankcija", napominje Hristov.

On kaže da su Kina i Rusija najveći prodavci investicionog zlata, dok Švajcarska rafiniše oko 70 odsto zlata koje se proizvodi u svetu. U njihovim livnicama se zlato pretvara u poluge koje države posle čuvaju.

Kina kupila najviše zlata

Centralne banke su prošle godine nastavile da kupuju zlato žestokim tempom. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, godišnja potražnja bila je pet odsto manja u odnosu na veoma jaku 2022. godinu, ali je sa ukupno prodatih 4.448 tona bila i dalje izuzetno velika. Kina je tokom prošle godine bila ubedljivo najaktivnija kada je u pitanju kupovina zlata. Snabdevanje su drastično povećali i Singapur i Poljska.

Najveće svetske rezerve zlata imaju Sjedinjene Američke Države, koje prema poslednjim informacijama raspolažu sa 8.133 tone. Nakon njih, najviše zlata poseduje Nemačka, koja raspolaže rezervama sa oko 3.352 tone.

Slede Italija sa 2.451 tone i Francuska sa 2.436 tona. U prvih deset zemalja sveta po rezervama zlata su Rusija sa 2.333 tone, Kina sa 2.235, Švajcarska sa 1.040 tona, Japan ima 84, Indija 804, dok Holandija raspolaže sa 612 tona zlata.

Glas javnosti /R02S 

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR