Cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u Srbiji godinama ista, od 200 do 250 evra po hektaru

Poslednji podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je najskuplje poljoprivredno zemljište u Južnobačkom okrugu, gde je hektar u trećem kvartalu 2022. godine dostigao cenu od 31.900 evra, a najjeftinije u Južnoj i Istočnoj Srbiji, gde je hektar prodat za samo 300 evra.

Ti podaci ukazuju na pad cena poljoprivrednog zemljišta, jer je u prvoj polovni prošle godine cena hektara prelazila 40.000 evra.

Uprkos ovim kretanjima, prema rečima agroekonomskog analitičara Branislava Gulana, u poslednjih nekoliko godina, pa ni u ovoj godini, nije došlo do značajnije promene cene zakupa poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, i ona se kreće između 200 i 250 evra po hektaru.

Državno zemljište je, kako kaže, jeftinije, dok je ono u privatnom vlasništvu nešto skuplje. U Srbiji, ističe on, ukupno ima 5,1 milion hektara obradivog zemljišta.

„U Srbiji ima oko 510.000 hektara državnog zemljišta od kojeg je oko 210.000 hektara slobodno, a ostalo država daje u zakup, što je jeftinije u odnosu na ono što nude privatnici, ali svakako varira u odnosu na mesto gde se nalazi – da li je prva linija (pored puta) ili je negde dalje. Imamo od oko 400.000 do 600.000 hektara neobrađene zemlje, dok privatnici drže 4,1 miliona hektara obradivog zemljišta. Ukupno se obrađuje, odnosno koristi 3,476 miliona hektara“, objašnjava sagovornik za biznis.rs

On je naglasio da u zakup poljoprivredno zemljište obično daju stariji ljudi, koji više ne mogu da ga obrađuju, ili naslednici, ali i crkva.

IMA LI KRAJA NEVEROVATNIM CENAMA U SRPSKIM PRODAVNICAMA: Evo šta potrošači mogu da urade

„Crkvi je vraćeno oko 80.000 hektara i oni uglavnom najveći deo daju u zakup. Recimo, jedan monah i dve monahinje, ako ih toliko ima u manastiru, ne mogu sami to da rade. U Sremu imamo 16 manastira i svima je vraćena zemlja. Takođe, vremenom se povećavaju i površine koje se daju u zakup, jer nama je prosečna starost vlasnika zemljišta veća od 65 godina. Od ukupno 565.000 gazdinstava u Srbiji njih 217.623 veličine su do dva hektara“, navodi Gulan.

Dodao je da je broj gazdinstava opao za više od 60.000 u poslednjih 10 godina, naime, 2011. godine ih je bilo 630.000.

„Oni koji obrađuju zemljište imaju prihod po hektaru oko 1.000 dolara, što je jako nisko, jer u Evropi ta zarada ide do 26.000 dolara po hektaru. To važi za Dansku, Holandiju i ceo nordijski sistem, i mi ne možemo sa 1.000 dolara nigde da budemo konkurentni. Problem je u obrtanju kapitala. U svetu se to radi na svakih nedelju dana, tako da oni godišnje obrću kapital po 52 puta, a mi čekamo da rode pšenica ili kukuruz, i kapital se obrne dva do tri puta. Tu se nalazi razlika između bogatih seljaka u svetu i naših siromašnih“, naglasio je Gulan.

Prema rečima Gulana, ne zakupljuje mnogo stranaca domaće zemljište – otprilike 130.000 hektara zemljišta su pre dve godine držali u zakupu, i to najviše u Vojvodini.

„Vojvodina ima najplodniju zemlju, južno je uglavnom treća do peta kategorija. U Čeneju kod Novog Sada, na primer, cena ide do 100.000 evra po hektaru. Ispod 20.000 u Vojvodini ne može da se kupi hektar zemljišta. Najjeftinije se može kupiti u Babušnici, Beloj Palanci i u drugim južnim krajevima i za 2.000 evra po hektaru. Niški, Pčinjski i Toplički spadaju u najsiromašnije krajeve u Srbiji, i mogu da se nađu cene i od nekoliko stotina evra po hektaru“, obrazložio je naš sagovornik.

Podsetimo, najavljeno je da će se popis poljoprivrede Srbije obaviti od 1. oktobra do 15. decembra ove godine. Preliminarni rezultati biće objavljeni najkasnije do 31. januara 2024. godine, a konačni rezultati sukcesivno do kraja 2025. godine.

PAD BROJKI: Prepolovljen broj poljoprivrednih penzionera

SKINI APLIKACIJU