Broj stanova u gradnji u Evropi pao je na najniži nivo, kakva je situacija u Srbiji

Broj stanova u gradnji u Evropi pao je na najniži nivo u poslednjih nekoliko godina, a broj izdatih dozvola za gradnju stanova je u Srbiji 10% manji nego što je bio lani

Evropska stanogradnja je veoma ugrožena i broj stanova koji se grade je najmanji u nekoliko poslednjih godina, upozoravaju ovih dana na situaciju u jednoj od vodećih privrednih grana iz mreže Eurokonstrakt (Euroconstruct).

Kako se navodi, broj završenih stambenih jedinica u Evropi u 2025. će biti smanjen na 1,46 miliona, sa 1,55 miliona u 2024., dok se za 2026. očekuje skroman rast na 1,51 milion stanova. Samo u Nemačkoj se očekuje pad od 19% ove godine (na 205.000 stanova u 2025. i još manje u 2026 – 185.000), Francuskoj 14%…

U Srbiji zvanična statistika još nije uspela da izbaci podatke ni koliko je stanova napravljeno u 2024. godini, a nema ni prognoza ni za tekuću ni sledeću godinu.

Koliko ćemo mi stanova izgraditi na, bar cenom veoma dinamičnom tržištu Srbije, ne može se reći, ali se može naslutiti po broju traženih izdatih građevinskih dozvola.

I dok je ukupan broj izdatih građevinskih dozvola u periodu januar-april 2025. godine manji je za 6,7% u odnosu na isti period prethodne godine, broj stanova koji je planiran za gradnju prema tim dozvolama je manji za 10,4%, u odnosu na isti period, a površina tih stanova manja za 11,4%.

Sve više ljudi u Hrvatskoj živi u riziku od siromaštva: 21,7 odsto pogođeno prošle godine

Znači u 2026. godini je već „viđen“ manji broj novih kvadrata na tržištu, a slična situacija bi mogla da se pojavi i u ovoj godini. Naime, prema izdatim dozvolama iz 2024. godine, predviđena je gradnja 38.042 stana (novogradnja, bez adaptacija), što je približno jednak broj onome iz prethodne godine.

Koliko će se stanova stvarno i izgraditi je teško prognozirati jer taj broj značajno varira od nekoliko procenata, za koliko je bio veći broj završenih stanova u odnosu na prethodnu godinu 2020. i 2022. do +20% u 2023.

Tu u kalkulaciju dolazi i promena trenda odnosa broja završenih stanova u određenoj godini i broja izdatih dozvola za te stanove u prethodnoj godini. Taj odnos je do 2020. godine uglavnom bio u plusu, tj. više je izgrađeno stanova nego što je prethodne godine izdato dozvola, pošto na tržištu konačno osvane i nešto stanova po dozvolama izdatim dve ili tri godine ranije. No, 2022. i 2023. godine zbog početka krize likvidnosti u srpskoj visokogradnji, završeno je stanova manje nego što je u prethodnoj godini izdato dozvola (-12% i -7%).

Materijal, kamate… ali i nezrelo tržište

I dok su glavni problem u Evropi porast kamata, smanjena kupovna moć i skok građevinskih troškova, ali i izmene u poreskoj i subvencijskoj politici u više evropskih zemalja, Srbija ima i neke strukturne probleme.

U maju smanjen broj korisnika novčane naknade za nezaposlene

Svakako je zastoju u završavanju započetih projekta donelo to što rastu troškovi građevinskog materijala i radne snage (i pored sve većeg učešća nisko plaćene ali i niskokvalifikovanih i neefikasnih radnika iz inostranstva) a kreditni kupci se sporo vraćaju jer kamate i dalje nisu pale na očekivane nivoe.

Stručnjaci ukazuju na to da se srpsko tržište „stabilizuje“, izbegavaju reč kriza, a kako je to istaknuto na nedavnom panelu u Beogradu u okviru konferenciji „Budućnost građevinske industrije: Ljudi, kapital i održivost“, mora se i pročistiti i ukrupniti.

– Imali smo rast cene od 30% do 50% u poslednjih pet godina i to od manjih gradova poput Subotice do banja. Profitna marža investitora je bila tolika da se u posao ulazilo i bez velike kalkulacije, čak su novac povlačili iz osnovnog biznisa u stanogradnju. Sada je realnost i da je kamata na stambeni kredit 4,5%, i da se kreditni kupci vraćaju uprkos tome. Ali, evidentno je da se i tu situacija menja i da se tržište investitora ukrupnjava i da tu neće ostati oni kojima je to „drugi posao“ – istakao je Miloš Mitić, izvršni direktor agencije za nekretnine Siti ekspert (City expert).

Glas javnosti DO3S

SKINI APLIKACIJU