Sve više ljudi u Hrvatskoj živi u riziku od siromaštva: 21,7 odsto pogođeno prošle godine
Autor: Glas javnosti
U protekle tri godine značajno se pogoršao udeo stanovnika koji žive u riziku od siromaštva u Hrvatskoj. Prema novim podacima hrvatskog Državnog zavoda za statistiku, 21,7 odsto osoba u Hrvatskoj prošle godine bilo je u riziku od siromaštva, dok ih je tokom 2021. bilo 20,9 odsto.
Najteže su pogođene regije Panonske i Jadranske Hrvatske.To je procenat ljudi koji imaju raspoloživi dohodak ispod praga rizika od siromaštva, koji je za jednočlano domaćinstvo prošle godine iznosio u proseku 617 evra mesečno, a za domaćinstvo sa dve odrasle osobe i dvoje dece ukupno oko 1.300 evra.
Pre tri godine prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo bio je 403 evra, a za četvoročlano s dvoje dece 847 evra. Danas je taj prag, dakle, 53 odsto veći.
Najdramatičniji rast
Situacija je prošle godine bila najgora u Panonskoj Hrvatskoj, koja obuhvata Bjelovarsko-bilogorsku, Virovitičko-podravsku, Požeško-slavonsku, Brodsko-posavsku, Osječko-baranjsku, Vukovarsko-sremsku, Karlovačku i Sisačko-moslavačku županiju. Tu je čak 31,3 odsto ljudi bilo u riziku od siromaštva.
Tokom 2021. godine u Panonskoj Hrvatskoj bilo je 28,6 odsto osoba u riziku od siromaštva. Danas ih je skoro deset odsto više nego pre tri godine.
Za Jadransku Hrvatsku taj je udeo prošle godine iznosio 22,9 odsto, dok je tokom 2021. bio ispod 20 odsto. Upravo se na obali dogodio najdramatičniji rast jer je danas čak 15 odsto više stanovnika u riziku od siromaštva.
Za Grad Zagreb udeo osoba koje žive u riziku od siromaštva prošle godine iznosio je 11,1 odsto, a pre tri godine 13,3 odsto. Za Severnu Hrvatsku lani je bio 18,3 odsto, dok je 2021. godine iznosio 19,8 odsto. Zagreb i njegova šira regija, dakle, mnogo se bolje nose sa inflacijom nego ostatak Hrvatske.
Karta siromaštva
Prema analizi Svetske banke koja je uz pomoć hrvatskih institucija 2016. godine objavila publikaciju, tzv. „Kartu siromaštva u Hrvatskoj“, može se uočiti grupisanje rizika od siromaštva po manjim teritorijalnim područjima.
Neke opštine i gradovi značajno su odskakali u toj analizi. Tako je Opština Čabar sa stopom rizika od siromaštva od samo 4,7 odsto bila najbolja u Hrvatskoj. U tom rangu su se nalazili i Šenkovec sa 6,8 odsto, Medulin sa 6,2, Buzet (6,9) i Dubrovnik (7,8 odsto).
S obzirom na korišćenu metodologiju i moguću standardnu grešku, za Opštinu Čabar se, primera radi, navodi da je udeo siromašnih zapravo 0,0 odsto. Dakle, u toj opštini u kojoj je tada živelo oko 3.700 ljudi – de fakto siromašnih nije bilo.
S druge strane, najsiromašnije opštine prema toj analizi bile su Voćin sa stopom siromaštva od čak 74 odsto, Civljane (64 odsto), Okučani (63,1), Jagodnjak (62,2), Viljevo (61,1), Donji Kukuruzari (61), Levanjska Varoš (60,5) i Gunja (60,3 odsto).
Pešćenica i Dubrava
Kakva je situacija na severu zemlje? Ista „Karta siromaštva“ otkriva da je stopa siromaštva u Đurđevcu iznosila 24 odsto, u Čakovcu 17,2, Koprivnici 14,7, Križevcima 15,1, a u Varaždinu 10,2 odsto.
Kada je reč o Zagrebu, najgore su bile gradske četvrti Pešćenica-Žitnjak, kao i Gornja i Donja Dubrava sa stopom rizika od siromaštva od oko 16 odsto. Najmanje siromašnih bilo je u kvartovima Podsljeme (4,9 odsto), Gornji Grad – Medveščak (5,5), Novi Zagreb – Istok (6,6) i Donji Grad (6,9 odsto).
Procene za 2011. godinu za tadašnja tri statistička područja u Hrvatskoj bile su: 10,3 odsto za Severozapadnu Hrvatsku, 28,1 odsto za Centralnu i Istočnu Hrvatsku i 12,6 odsto za Jadransku regiju. Udeo siromašnih u celoj zemlji tada je procenjen na 16,3 odsto, piše Danica.
Danas ta stopa, kao što smo napomenuli na početku, iznosi skoro 22 odsto. Moguće je da metodologija izračuna tada i danas nije ista i da je brojke teško upoređivati, ali trend je svakako poražavajući. Zato i ne čudi što većina Hrvata već decenijama smatra da „zemlja ide u pogrešnom smeru“.
Glas javnosti/ T02S
SKINI APLIKACIJU
