Kada se pogleda u ono što tera cene da skaču, "nevezano na to da li se radi o hrani ili robi široke potrošnje ili o energentima, mi ne vidimo komponente ili smer koji bi me naterao da poverujem da smo dostigli vrhunac inflatornih kretanja i da će inflacija ubrzo opasti", rekla je Lagard.
To, prema njenim rečima, znači da će ECB "nastaviti da kroti inflaciju svim oruđima koja joj stoje na raspolaganju", a primarno kroz povećanje kamatne stope, dodala je ona u obraćanju Komiteta za ekonomska i monetarna pitanja Evropskog parlamenta.
Nakon trećeg velikog povećanja kamatne stope u oktobru, što je najbrži ikada zabeležen ritam njihovog skakanja naviše, ECB, kako je Lagard rekla, očekuje da će "dodatno povećavati stope, do nivoa koji je neophodan kako bi se obezbedilo da se inflacija u dogledno vreme vrati na srednjoročni projektovani procenat od dva odsto".
ECB se pridružila Federalnim rezervama SAD i drugim centralnim bankama širom sveta u brzom podizanju kamatnih stopa radi suzbijanja inflacije koja je podivljala dok se globalna ekonomija prvo oporavljala od pandemije kovida-19 a onda se pogoršala usled invazije Rusije na Ukrajinu koja je izazvala rat u toj zemlji.
Centralne banke rizikuju da dovedu ekonomije država u recesiju dok se svet bori sa energetskom krizom, rastom cena hrane i slabljenjem valuta u odnosu na dolar.