Značaj i strahopoštovanje HRASTA u istoriji i tradiciji
Autor: Glas javnosti
Hrast u mnogim predanjima zauzima posebno mesto i pojavljuje se kao sveto stablo. Pod hrastom su stari održavali svoje sabore i suđenja.
Mnogi narodi su primetili da ovo drvo privlači munje i da u njega često udaraju gromovi. Stoga je i bio posvećen vrhovnim gromovnicima, bogovima Sunca i gospodarima vatre kao što su Zevs, Jupiter, Donar-Thor, Perun ili vedski Dijaus i Parjanyaha.
Zbog strahopoštovanja koje izaziva pogled na odraslo stablo hrasta učinilo je da on oduvek i svugda bude sinonim snage i uzvišenosti, kako fizičke tako i moralne. Kao prvo među stablima, postalo je simbol i mnogih zemaljskih suverena pa je hrast drvo koje se najčešće susreće u heraldici.
Hrast bio izvor duhovnog nadahnuća za mnoge drevne narode. Tako su za Kelte Germane i Slovene hrastovi i hrastici bili kultna mesta, sveta stabla i nemetoni (sveti gajevi). Keltska legenda kaže da je sv. Brigita boravila u samostanu Cill-Daire ("Crkva kod hrasta"), gde se vatra palila hrastovim žirovima, dok je vila Morgana zatvorila čarobnjaka Merlina u hrastovo deblo kada ga je zavela i domogla se njegovih moći.
S druge strane okeana, jedna indijanska legenda kaže kako je prvorođeni neba i zemlje Wyot dao ljudima hrast i plod žira kao blagoslov.
Hrast hraniteljU davna vremena, kada kukuruz i krumpir još nisu bili poznati u Europi, žironosne hrastove šume bile su važan izvor hrane kako za čoveka, tako i za životinje. O njegovoj važnosti govore mnogobrojni, različiti propisi, pravila i običajna prava kojima se odobravalo ili branilo puštanje svinja po šumama. Koliko je ovo nekada bio kvalitetan i važan način ishrane stoke vidi se iz šaljive, ali istinite nemačke izreke: "Iz hrastove šume rastu najbolje šunke."
Plinije još u antičkim vremenima piše: "Kada vlada oskudica žita, suše se i melju žirevi u brašno kojim se pravi hleb."
Osim za hleb, žir kuvan u vodi ili u melku i služio je kao lek, a samleven se neko vreme koristio umesto kafe.
SKINI APLIKACIJU
.png)
