Zašto menadžeri puše: Psihološki i poslovni izazovi iza loše navike i pogrešno odvikavanje
Autor: Glas javnosti
Uprkos globalnim naporima da se broj pušača smanji, statistike pokazuju da veliki procenat ljudi ipak poseže za cigaretama.
Prema izveštaju World Population Review, Srbija zauzima visoku šestu poziciju po stopi pušenja. Ispred su samo Nauru (48,3%), Mjanmar (44,4%), Kiribati (39,7%), Nova Gvineja (39,6%) i Bugarska (39,5%).
Loša navika često se opravdava stresom, brzom dinamikom života i velikim očekivanjima na poslu. Međutim, iza toga stoji daleko dublji psihološki faktor, posebno kada je reč o menadžerima, čija pozicija sama po sebi zahteva odgovornost i stvara stres. Da bismo razumeli zašto mnogi lideri puše i koje su dugoročne posledice toga, razgovarali smo sa stručnjacima koji se u svakodnevnoj praksi susreću sa njima.
Pušenje je nezdrava strategija za prevladavanje stresa
Asistentkinja na Odseku za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Marija Volarov, za Forbes Srbija kaže da je pušenje jedan od bihejvioralnih indikatora stresa i da se može posmatrati kao nezdrava strategija za njegovo prevladavanje. Kako je objasnila, smisleno je pretpostaviti da će ljudi zaposleni na pozicijama koje podrazumevaju učestalo suočavanje sa stresnim situacijama češće ispoljavati simptome stresa, poput anksioznosti, nervoze i bezvoljnosti, ali i da to ne moraju uvek biti nužno menadžerske pozicije.
„Samim tim oni će biti u povišenom riziku od razvijanja disfunkcionalnih obrazaca ponašanja koji su u funkciji redukcije tih simptoma. Različiti psihosocijalni faktori mogu dovesti do toga da ljudi počnu da puše. Stres u radnom okruženju je svakako jedan od njih što, na kraju krajeva, neka istraživanja i pokazuju“, objašnjava Marija.
Ističe da istraživanja pokazuju da postoji veza između radnog stresa i pušenja. Razlog zbog čega je to tako, jeste veliki broj različitih izvora stresa na radu.
„Među njima jesu faktori koji potiču od same prirode posla ili radne uloge, ali oni mogu biti prisutni na svim nivoima organizacije. Istraživanja se bave efektima stresa kod zaposlenih koji nastaje kao rezultat procenjenog disbalansa između toga koliko se osoba investirala u posao i koliko je za svoj radni učinak nagrađena. I u tim istraživanjima je ustanovljena povezanost između stresa i sklonosti prema pušenju“, ističe Marija.
Ko je skloniji pušačkim navikama
A ko je skloniji pušačkim navikama? Marija kaže da istraživanja pokazuju da su to najčešće osobe sa izraženijim osobinama ličnosti, u šta spadaju impulsivnost, neuroticizam i otvorenost ka iskustvu, odnosno sklonost ka probanju i saznavanju novih stvari.
„Osobe sa povišenim neuroticizmom su generalno u povećanom riziku za emocionalne probleme poput simptoma anksioznosti i depresivnosti, pa to može objasniti i to što se čini da su nešto sklonije i pušenju. Nasuprot tome, čini se da savesnost kao osobina ličnosti ima protektivnu ulogu u ovom slučaju. Moguće zato što su osobe sa ovom izraženom karakteristikom sklonije tome da se pridržavaju preporuka koje se odnose na zdravlje“, objašnjava ona.
Na naše pitanje da li menadžeri pušenjem stiču osećaj kontrole nad situacijom kada su pod velikim pritiskom, Marija je istakla da naučnih dokaza na kojima se takva tvrdnja temelji ne postoje.
„Ono što može biti zdravorazumska pretpostavka je da u organizacijama u kojima se nedovoljno transparentno komunicira, menadžeri mogu koristiti pauze za cigaru kao priliku za neformalne razgovore i informisanje, kao i za networking. Ako nam je početna premisa da veći doživljaj kontrole ide sa većim stepenom informisanosti, onda možda da. Mada bih pre rekla da su za doživljaj kontrole ‘zadužene’ neke druge psihološke karakteristike poput doživljaja samoefikasnosti, autonomije, unutrašnjeg lokusa kontrole, i slično. Ne treba izgubiti iz vida da doživljaj kontrole ne zavisi nužno samo od karakteristika pojedinca već i od karakteristika posla/organizacije“, dodaje ona.
Nikotin kao potencijalno pozitivan efekat po fokus
Nikotin je, objašnjava ona, psihostimulans koji može potencijalno kod nekih ljudi, kao kratkoročni efekat, da ima popravljen fokus. Posebno ako se za njim poseže u svrhe snižavanja simptoma stresa koji mogu biti ometajući faktor prilikom obavljanja zadataka. Takođe je dodala i da istraživanja koja pokazuju da nikotin može imati potencijalno pozitivne efekte po fokus nisu dosledno replicirani. To mogu biti više psihološki nego biološki efekti na koncentraciju, ukoliko je pušenje deo nekog „rituala“ kroz koji se osoba priprema da uroni u određenu aktivnost.
„Ne bih rekla da postoji direktna veza između pušenja i donošenja odluka. Pre bih rekla da pojedinci koji su skloniji konzumiranju cigareta mogu ujedno biti i skloniji donošenju rizičnijih poslovnih odluka iz prostog razloga što se u osnovi i jednog i drugog, između ostalog, nalazi i impulsivnost kao osobina ličnosti“, kaže Marija.
Šta preporučuju psiholozi?
Pitali smo Mariju koje su metode koje psiholozi preporučuju menadžerima kako bi se nosili sa stresom. Te strategije dele se u tri grupe. Prva grupa strategija odnosi se na prevenciju i imaju za cilj da smanje broj i intenzitet stresora. Sekundarne su usmerene na učenje zaposlenih alternativnim, zdravijim strategijama prevladavanja, a tercijarne se odnose na „intervencije za ‘gašenje požara’“. One podrazumevaju psihološko savetovanje i psihoterapiju zaposlenima koji su svojim mentalnim zdravljem platili cenu prolongirane izloženosti stresu i neadekvatnog suočavanja sa istim.
„Važno je da imamo na umu da koliko god pojedinac bio svestan da je neka strategija kojom se služi disfunkcionalna (npr. pušenje), on će se teško odreći ukoliko pre toga nije naučio zdraviju alternativu. Da bi to mogao, pre svega mora da razume šta je specifičan izvor stresa na koji reaguje“, objašnjava Marija.
Ključ je u zdravijim alternativama
Ona dodaje i da intervencije treba da budu usklađene sa izvorima stresa.
„Na primer, ako su konflikti na radnom mestu izvor stresa, onda bi odgovarajuća intervencija bila usmerena ka učenju asertivne komunikacije, postavljanju granica, i slično. Ako je izvor stresa nedovoljno dobro upravljanje vremenom, onda je te veštine potrebno razvijati. Iz ovoga je, nadam se, jasno da masaža i meditacija nisu univerzalna rešenja u borbi protiv stresa, već da je pre svega važno da identifikujemo šta je konkretno stresor i zašto. U kontekstu stresa, pušenje je ‘quick fix’ za kojim ljudi posežu onda kada ne umeju drugačije da se izbore sa onim što ih je snašlo. No, ne treba da zaboravimo da su okidači konzumiranja cigareta nekad i benigne stvari poput dosade“, kaže.
Dodaje i da ne smatra da bi fokus i performanse na poslu bile narušene onda kada bi se menadžer oslobodio svojih pušačkih navika.
„Kada bi to bilo tačno, to bi značilo da je pušenje jedino ‘zaslužno’ za to što neko postiže dobre rezultate, a to je daleko od istine“, zaključuje.
Šta izaziva zavisnost?
Specijalista psihijatrije iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Gordana Prokić za Forbes Srbija kaže da je nikotin supstanca koja je zaslužna za izazivanje zavisnosti. Preko receptora u mozgu, nikotin dovodi do oslobađanja dopamina i drugih neurotransmitera. Ti neurotransmiteri su zaslužni za prijatnost, pozitivna osećanja, zadovoljstvo i nagradu.
„Ne možete prestati uprkos tome što vam nanosi štetu“
Gordana je dodala i da je zavisnost od nikotina hronična bolest i da ljudi obično puše više godina, različiti broj cigareta.
„Pušač koji je zavistan od duvana ne može da prestane da koristi supstancu, uprkos činjenici da mu nanosi štetu. Alarm da nešto izmiče kontroli je kada prepoznaju da prvo kada se probude, zapale cigaretu, uz neki svoj jutarnji ritual. Broj popušenih cigareta se povećava, a svaki slobodan trenutak se koristi za cigaretu i one imaju prioritet nad drugim aktivnostima“, kaže Gordana.
Da im je potrebna pomoć, ljudi najčešće shvate onda kada oboljenja počnu da ih ugrožavaju. Neretko se dešava i da porodice pritiskaju, ako je reč o nepušačima.
„Treba da se desi nešto ‘veliko‘ kako bi se alarmi da je zdravlje ugroženo uključili i osoba razmislila da joj je potrebna pomoć“, kaže ona.
Cigaretom protiv stresa
Kao što je već pomenuto, jedan od glavnih razloga zbog kojeg ljudi, a između ostalog i menadžeri, posežu za cigaretama jeste pokušaj da se izbore sa akutnim stresom preko cigareta. To nam objašnjava i pulmolog Srđan Lukić koji kaže da povećani unos toksičnih materijala ne umanjuje telesni stres.
„Pušenje kao jedna od bolesti zavisnosti može da bude supstitucija za druge psihičke probleme i bolesti, kao što su druge bolesti zavisnosti – heroin i alkohol“, objašnjava Srđan.
Posledice
Kada se telo jednom navikne na povišene vrednosti nikotina, u nedostatku istog, javljaju se problemi. Ti problemi su psihičke i fizičke prirode. Od nervoze, depresivnosti i nemogućnosti koncentracije do glavobolje, gladi i nesanice, kaže on.
„U cigaretama ima stotine dokazanih kancerogenih materija koje se talože na prvom mestu u plućima, ali se šire i po celom organizmu. Tako da pored svima znanog karcinoma pluća, posledica pušenja su i karcinom grla i jednjaka, ali i manje poznat karcinom bešike. Pored malignih bolesti pušenje izaziva i pojačanu aterosklerozu krvnih sudova što dovodi do kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti“, objašnjava Lukić.
Kada je reč o posledicama, naš sagovornik kaže da su posledice po pluća samo vrh ledenog brega.
„U pulmologiji bismo imali bar 50 odsto manje posla kada ne bi bilo pušenja. Čak su karcinomi pluća manjinski deo toga. Hronične plućne bolesti kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem, bronhiektazije, hronični bronhitis, traheobronhomalacija, su u najvećem broju posledica višedecenijskog pušenja koje tim ljudima ne samo da skrati život, već im uništi i kvalitet istog“, kaže Srđan.
Tu su i kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti, pri čemu se na prvom mestu podrazumevaju infarkti i šlogovi.
„U medicini postoji jedna sjajna izreka koja kaže ‘čovek je star onoliko koliko su mu stari krvni sudovi’. Pušenje uništava krvne sudove. Stres apsolutno dodatno pogoršava sve što sam spomenuo i često je okidač akutnih pogoršanja hroničnih bolesti kod ljudi“, navodi on.
Ne postoje „zdravije“ opcije jer nijedne nisu zdrave
Kada je reč o prestanku pušenja, mnogi pušači se odlučuju na prelazak na alternativne metode, poput elektronskih cigareta.
„Kada poredimo elektronske cigarete sa klasičnim, ne možemo govoriti o tome koje od njih su ‘zdravije’. Nijedne nisu zdrave. Možemo govoriti o tome koje su manje ili više štetne, ali ta diskusija je bespotrebna. Kao kada bismo govorili o tome da li je bolje na kožu sipati sonu ili sirćetnu kiselinu“, rekao je Srđan.
Ipak, elektronske cigarete se, kako je objasnio, svakako mogu koristiti kao prelaz u procesu prestanka pušenja. Njihova normalizacija je negativan trend zato što vraća pušače na mesta sa kojih smo ih odavno s pravom proterali.
„Elektronske cigarete moraju imati jednak tretman u društvu kao i klasične. To je stav Evropskog respiratornog udruženja“, kaže Srđan.
Odvikavanje
Stručnjaci tvrde da oslobađanje od tegoba nastalih zbog stvaranja fizičke i psihičke zavisnosti, nastupa veoma brzo. To uključuje stabilizaciju rada srca i arterijskog pritiska, čišćenje od ugljen-monoksida, širenje disajnih puteva.
„Nakon 12 sati organizam se očisti od ugljen-monoksida što doprinosi boljem transportu kiseonika do periferije organizma. Nakon par dana osećaj mirisa i ukusa vraća se u normalu. Mali disajni putevi se rašire, pa je osećaj disanja lakši. Nakon par nedelja počinje da se umiruje hronični ‘pušački’ kašalj kao i dispneja odnosno ‘otežano disanje’. Čišćenje disajnih puteva počinje da se normalizuje“, objašnjava Srđan.
Rizik od infarkta, nastanka karcinoma i šloga se za godinu dana nakon prestanka pušenja, objašnjava on, gotovo prepolovi. Takođe, Srđan naglašava da se taj rizik ipak nikada ne vraća u normalu.
„U krugovima preko kojih se neurotransmisija odvija, uspostavlja se i zavisnost. A preko oslobođenih neurotransmitera imamo delovanje na organizam u smislu rasterećenja, smanjenja napetosti, što na neki način umanjuje simptome stresa. Kroz vreme kako se razvija zavisnost i receptorski nivo u mozgu menja, tako i slika postaje drugačija. U duvanskom dimu, pored nikotina imamo čitav niz štetnih materija koje utiču na respiratorni sistem, krvne sudove, tako što ih oštećuju, a takođe i štetne materije koje imaju i kancerogeni efekat“, objašnjava Gordana.
Prema najnovijim procenama SZO, u svetu ima oko 1,25 milijardi odraslih korisnika duvana. Gordana objašnjava da to i jeste vodeći uzrok smrti koji se može prevenirati.
„Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da zbog upotrebe duvana godišnje umre skoro sedam miliona ljudi, a podaci pokazuju da će broj smrtnih slučajeva povezanih sa upotrebom duvana u 2030. godini dostići 8,3 miliona. To su cifre koje puno govore o ovoj bolesti i svakako treba da zabrinu“, kaže Gordana.
Duvan kao glavni faktor rizika za kardiovaskularne i respiratorne bolesti izaziva više od 20 različitih tipova i podtipova raka.
„Razvoju malignih bolesti značajno doprinosi konstantni stres kojem su osobe izložene usled konteksta u kojem žive i stalnih zahteva koji se samo uvećavaju“, objašnjava ona.
Glas javnosti / FO1
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
