OVO SU NAJSTRESNIJI POSLOVI

Pojedinci doživljeni stres kompenzuju dobrom platom, drugi trpe jer su uslovljeni egzistencijalnim problemima, ali postoje zanimanja koja bez obzira na visok nivo stresa ostaju na tronu najtraženijih i najplaćenijih.

Ulazak u 2024. godinu doneo je stare/nove trendove kada je reč o zanimanjima koja su najtraženija, a sajt Mastersdegree.net koji se bavi analizom svetskih kretanja kada je reč o obrazovanju i karijeri napravio je listu 10 najstresnijih profesija na globalnom nivou.

Kako su navodi, pri rangiranju su uzeti u obzir nivo obrazovanja, plate u SAD/EU, rast broja novih radnih mesta do 2031. godine, kao i prosečni nivoi stresa da bi dobili potpunu sliku.

Prvu poziciju na listi najstresnijih poslova zauzima advokatura. Prema podacima koji su ovo zanimanje doveli na prvo mesto, advokati se suočavaju s kratkim vremenskim rokovima, a veoma komplikovanim pravnim pitanjima, regulativama i propisima. Kako se navodi, čak osam od 10 advokata prijavilo je povišen nivo stresa ili takozvano sagorevanje.

Kako se dalje navodi, za posao u advokaturi potrebno je visoko obrazovanje, a kada su u pitanju Evropai Amerika, oni su na listi stresnih poslova drugi najplaćeniji. Prosečna plata advokata je 127.990 dolara u SAD i 132.500 evra u EU na godišnjem nivou.

Uprkos izazovima, pravna oblast ima projekciju rasta radnih mesta od 9,6 odsto do 2031. godine, što ukazuje na stalnu potražnju za uslugama advokata.

Ukoliko ste osoba koja je u firmi odgovorna za osiguravanje usklađenosti poslovanja organizacije sa relevantnim zakonima, propisima, internim pravilima i standardima, a pored toga radite na razvoju, implementaciji i nadzoru različitih politika i procedura kako bi se osiguralo poštovanje propisa, onda imate posao koji generiše ogromne količine stresa.

U inostranstvu ova pozicija se naziva „službenik za usklađenost“, dok u Srbiji mahom spada u poslove koje obavljaju zaposleni u pravnim službama. Kako god ga nazivali, posao koji obuhvata navedene zadatke drugi je na listi najstresnijih.

Iako se predviđa rast radnih mesta od 4,3 odsto, što pokazuje veću potražnju za ovim zanimanjem, šest od 10 službenika je prijavilo da svakodnevno doživljava sagorevanje zbog posla.

Plata za ovu poziciju u Evropi iznosi 106.914 evra, a u Americi 71.650 dolara godišnje.

Građevinski radnici se suočavaju sa ogromnim stresom, zauzimajući treće mesto na listi zahtevnih profesija. Zapanjujućih 58 odsto njih oseća se kao da im je život izmakao kontroli, što se odražava kroz težak fizički rad, duge i nepredvidive radne sate i nesigurnost posla.

Poslodavci često zanemaruju mere bezbednosti, što ove radnike dovodi u povećan rizik od povreda. Građevinski radnici takođe primaju neke od najnižih plata na listi stresnih poslova, u proseku 37.770 dolara u SAD i 44.963 evra u zemljama EU.

Ono što ovu profesiju čini rastućom, sa predviđanjima od 5,3 odsto do 2031. godine, pored konstantne potrebe za izgradnjom jeste i činjenica da je zaposlenje moguće bez potrebe za formalnim obrazovanjem, pa su kriterijumi za zaposlene značajno sniženi.

Podatak da projektovani rast radnih mesta do 2031. godine za bračne i porodične terapeute iznosi čak 13,9 odsto i čini ih najbrže rastućom profesijom na ovoj listi govori više o tome kakvo će u budućnosti biti stanje u društvu, nego li o potencijalno unosnim zanimanjima. Pak, potražnja za njihovim uslugama i plata od 51.374 evra u Evropi, odnosno 49.880 dolara u Americi nije dovoljna da nadomesti količinu stresa sa kojom se suočavaju prilikom obavljanja svog posla.

Kao glavne okidače stresa, oni navode redovnu izloženost svojih klijenata sukobima i emocionalnim lomovima, a pritisak da ispune očekivanja doprinose sagorevanju na poslu. Zbog toga više od polovine njih prijavljuje nenadoknadiv nivo stresa.

Na petoj poziciji liste najstresnijih poslova nalaze se bolničari odnosno medicinsko osoblje koje svakodnevno biva izloženo hitnim stanjima, intervencijama, rizicima, ali i neredovnom i ponekad predugačkom radnom vremenu. Sve ovo dovodi do više od 50 odsto radnika koji su se izjasnili da doživljavaju sagorevanje na poslu.

Sa osvrtom na prosečnu godišnju platu koja je u Evropi oko 41.138 evra i 46.770 dolara u Americi, a uz projekciju rasta radnih mesta za 6,6 odsto do 2031. godine, medicinski radnici sa srednjim stručnim obrazovanjem svakako imaju značajniju perspektivu u inostranstvu.

Uz njih, na listi najstresnijih poslova našli su se i terapeuti koji se bave mentalnim zdravljem pojedinaca, savetnici za rehabilitaciju, ali i hirurzi koji su na iznenađujućem pretposlednjem mestu. Ipak, njihova plata je u zemljama EU i širom Amerike na ubedljivom prvom mestu u odnosu na ostala zanimanja sa liste. Hirurzi će u Evropi primati prosečno 235.644 evra godišnje, a u SAD 208.000 dolara. Valja napomenuti i da ovu profesiju očekuje daleko najskromniji rast radnih mesta od 3,4 odsto.

Očekivano, na listi su se našli i vatrogasci jer je reč o profesiji koju na svim kontinentima karakterišu intenzivni fizički i mentalni zahtevi.

Možda će u Evropi biti motivisaniji za 58.038 evra ili u Sjedinjenim Državama za 50.700 dolara godišnje, ali to ne menja činjenicu da skoro polovina svih vatrogasaca doživljava svakodnevni stres zbog različitih faktora kao što su poremećaji spavanja, fizička iscrpljenost, kao i uporan osećaj da nisu uradili dovoljno u kritičnim situacijama.