ZABRINJAVAJUĆA STATISTIKA: Svako treće venčanje u Nikšiću završi se razvodom

Budite ljubomorni, ne jedno na drugo, već na svoj brak. Čuvajte ga i branite od svih iskušenja, smatrajte ga dragocenim za svoju sudbinu i sreću. Neka ovaj dan bude srećan početak vašeg dugog i lepog zajedničkog života, deo je teksta Duška Radovića kojeg pojedini matičari čitaju prilikom sklapanja braka.

Izgleda da ove reči Nikšićani i Nikšićanke ili prečuju, ili od uzbuđenje ne obrate pažnju na njihovo značenje, tek svaki treći brak koji je sklopljen od 2019. godine je okončan pre nego što su mladenci zaboravili ukus slavljeničke torte.

Ove godine sam odlučio da za Dan zaljubljenih organizujem ručak za sve mladence koji su prošle godine u mom restoranu organizovali svadbeno slavlje. Prošle godine je više od 260 svadbi bilo u salonu koji držim, a preko 40 odsto njih se zahvalilo na pozivu i reklo mi da ne može da dođe jer su se u međuvremenu razveli”, kazao vlasnik jednog svadbenog salona u Nikšiću.


Da će i ove godine biti dosta onih koji će se odlučiti da stanu na “ludi kamen” govori i podatak da je u tom salonu do Nove godine rezervisan svaki vikend, pa se svadbe organizuju i radnim danima.

Na teritoriji opštine Nikšić je od 2019. do kraja prošle godine, prema podacima matične službe, sklopljeno 1.656 brakova, a prosečna starost mladenaca je bila 28 godina, kada su mlade u pitanju, dok su mladoženje u proseku imali 32 godine.

Najviše brakova u poslednjih pet godina sklopljeno je 2019. – 381, a najmanje godinu kasnije, kada je krenula pandemija Kovida 19 – 207.

Prema podacima koje su “Vijestima” dostavili iz nikšićkog Osnovnog suda, od 1. januara 2019. godine do 14. juna 2024. pravosnažno je okončano 576 brakova, i to 302 parnična postupka po tužbi za razvod braka, a 274 po predlogu za sporazumni razvod braka.

Socijalna radnica Violeta Golubović kaže da iako je svesna “da se niko ne venčava da bi se razveo”, primetan je trend rasta razvoda brakova, i da se to mora tumačiti sa više aspekata.

“Posmatrajući kroz sociološki i psihološki kontekst do razvoda braka najčešće dolazi iz razloga što ljudi ulaze u brak sa očekivanjima i bez želje da nekog prihvate već odmah sa željom da ga sebi prilagode. Što nije suština braka i suživota. Da bi sa nekim živeli osnov je poštovanje, prihvatanje, ljubav, podrška i razumijevanje, i dodala bih još i strpljenje. Ono što dovodi često do razvoda braka je i činjenica da dvoje ljudi formalno zasniva bračnu zajednicu, a da se prethodno nisu dobro upoznali i da nisu definisali zajedno šta od svog braka očekuju i žele i nakon određenog zajedno provedenog vremena i suživota shvate da se oni zapravo i ne poznaju i da nemaju zajednička interesovanja”, kaže Golubović.

Ističe da je savremeno društvo donelo mnogo više razvoda brakova u odnosu na tradicionalno iz razloga što u “našem tradicionalnom društvu način vaspitavanja i odgoja je bio usmeren na uloge i na to da se zna da kada se jednom sklopi brak da je to za celi život”.

“Da je žena ta koja mora da sluša i da ‘trpi’, a da je muškarac glava porodice i da on ima glavnu i poslednju reč za sve. U tradicionalnom društvu žene su bile mnogo više ekonomski zavisne od svog muža, a i bilo je sramota vratiti se u rod i iz tog razloga su ostajale u brakovima u kojim možda i ne bi da su imale izbora. I danas imamo dosta žena koje iz ekonomskih razloga ostaju u lošim brakovima, ali mnogo manje u odnosu na pre. Ne bi trebalo da zanemarimo činjenicu da je jedan od uzroka razvoda braka i nasilje, sa kojima se naše savremeno društvo pokušava izboriti”, kaže Golubović.

Smatra da bi statistika, kada su razvodi u pitanju, bila mnogo poraznija da postoji podatak koliko je vanbračnih zajednica prestalo da funkcioniše.

“Kada razmatramo razvod brakova primarno treba da nam budu u fokusu posedice koji isti može da ima kako na bračne partnere, tako i na decu. Suštinski uvek treba da imamo u vidu da se razumevanjem i dogovorom može sve rešiti i da od razvoda braka, koji jeste jedan jako stresan i traumatičan proces, ne treba da pravimo još veći kroz nerazumevanje od strane partnera i kroz borbu za starateljstvo. U postupku razvoda braka nema pobednika i to uvek supružnici treba da imaju u vidu. Ne treba zaboraviti da je „porodica osnovna ćelija društva i razvodom braka ne gubi samo ta porodica u kojoj je došlo do razvoda, već i društvo. Imati zdravu i funkcionalnu porodicu, znači imati zdravo i produktivno društvo”, poručila je Golubović.

Mladencima preporuka da dobro zapamte reči Duška Radovića:

“Savetujemo vam da ne žurite, da štedljivo trošite i reči i osećanja. Nemojte odmah potrošiti sve. Rasporedite svoju ljubav i uzajamno poštovanje na svaki dan zajedničkog života”.


Glas javnosti/ N01S