Pitanje zabranjivanja prodaje energetskih napitaka deci ponovo je pokrenuto u Odboru za zaštitu potrošača Evropskog parlamenta, jer gotovo ništa od najavljenih izmena nije realizovano poslednjih nekoliko godina od kada se o ovome govori. U međuvremenu je u nekoliko zemalja i potvrđena iznenadna smrt maloletnika koji su konzumirali ove napitke. Biljana Borzan, zastupnica EP, podsetila je pre nekoliko dana na slučaj dvanaestogodišnjeg deteta iz Varaždina, koje je doživelo moždani udar, a onda se ispostavilo da je razlog preterana konzumacija energetskih pića. Ona je podsetila vladu i resornog ministra zdravlja da i dalje nisu doneti propisi koji bi zabranili prodaju ovih napitaka maloletnoj deci.
– Godinama upozoravam na ovaj problem. Upućivala sam i predlog zakonske zabrane, ali bez odgovara. Niz istraživanja pokazuje da deca i mladi sve više konzumiraju ova pića. Anketa među osnovcima i srednjoškolcima je pokazala da čak 65 odsto učenika osnovnih škola i 85 odsto srednjoškolaca konzumira energetska pića, pokazala je anketa koja je na inicijativu Saveta za zdravlje Varaždinske županije sprovedena u 30 osnovnih i 10 srednjih škola na uzorku većem od 5.300 učenika, navodi Borzan. Ovo istraživanje je, prema njenim rečima, pokazalo da je 20 odsto učenika osnovnih škola, te 30 odsto učenika srednjih škola imalo ozbiljnije smetnje prilikom konzumacije. Veliki broj je imao simptome kardiovaskularnog sistema, stezanje i bol u grudima, ubrzan rad srca, a bilo je i onih koji su se žalili na mučninu i povraćanje.
Najveći problem je u tome da maloletnici energetska pića počinju da piju još u osnovnoj školi. Čak ni porez na energetska pića, koji je uveden ove godine, ne umanjuje broj onih koji kupuju ove proizvode.
Kako je „Politika” ranije pisala, samo nekoliko evropskih zemalja je zabranilo prodaju energetskih napitaka deci. Ni posle upozorenja Evropske agencije za bezbednost hrane da 68 odsto adolescenata između 10 i 18 godina konzumira energetske napitke, kao i 18 odsto dece mlađe od 10 godina, nijedna evropska zemlja, osim Litvanije i Letonije, nije ograničila upotrebu ovih proizvoda. Postavljalo se pitanje i da li je za to kriv proizvođački lobi koji tvrdi da nema dovoljno podataka koji bi doveli do uvođenja takvih mera. Na pitanje „Politike” šta misle o svetskoj inicijativi da se konzumiranje energetskih napitaka ograniči, odnosno zabrani za mlađe od 16 godina, stručnjaci su rekli da prepoznaju uticaj životnih stilova na nastanak mnogih oboljenja, ali da osetljiva populacija dece i omladine vrlo često negativno reaguje na zabrane.
Akcije protiv prodaje energetskih napitaka tinejdžerima mnogo su intenzivnije u zemljama van Evropske unije, posebno u Kanadi. Tamo je bila i jedan od jačih kampanja za ograničavanje prodaje ovih napitaka mlađima od 18 godina, kao i ograničavanje veličine tih proizvoda i sadržaja alkohola u njima.
Prosečna limenka energetskog napitka od 250 mililitara sadrži 27 grama šećera i 80 miligrama kofeina, što je otprilike kao velika šoljica kafe sa četiri kašičice šećera. Prema istraživanju EFSA, deca su najveći potrošači energetskih napitaka. Prosečna potrošnja kod adolescenata je 2,1 litar mesečno, dok svaki peti pije više od sedam litara u toku jednog meseca. Energetske napitke pije 68 odsto adolescenata, 18 procenata dece mlađe od 10 godina i 30 odsto odraslih, pokazalo je istraživanje Svetske zdravstvene organizacije.
Kofeina –tri puta više nego u gaziranim pićimaEnergetski napici su bezalkoholna pića koja trenutno povećavaju količinu energije u organizmu. Najčešće sadrže šećer, kofein, taurin, vitamini B- grupe…Obično sadrže gaziranu vodu, taurin i neke biljke. Uobičajeni sastojci su guarana, jerba mate, akai, gingseng, ginkgo biloba. Neki energetski napici sadrže šećer, dok ga drugi proizvođači menjaju zaslađivačima. Nezaobilazni sastojak je kofein, a ovi napici sadrže tri puta više kofeina nego najprodavanija gazirana pića.