DECU UBIJAJU, ZAR NE?!
Autor: Glas javnosti
Na naš veliki pravoslavni praznik Savindan obeležili smo 27. januara ove godine Međunarodni dan sećanja na Holokaust. Naše škole slave prosvetitelja Svetog Savu po pravoslavnim srpskim običajima nagrađujući zaslužne i darujući siromašne u duhu najviših svetosavskih vrednosti, kao što su humanost, pravičnost i istinoljublje.
Ove univerzalne vrednosti su spojile u vremenu kod nas sećanja na sve nevine žrtve, a na prvom mestu na pogubljenu decu.
U prilog kulturi sećanja akademik Vasilije Krestić je uputio 17. marta 2021. Narodnoj skupštini Republike Srbije pismo podrške predlogu da se 28. april proglasi Danom genocida nad Srbima. U svom autorskom tekstu u Pečatu pod naslovom „Nauka i politika“ od 12. januara ove godine on konstatuje da Narodna skupština nije još usvojila tzv. Smiljin (Avramović) predlog o Danu genocida.
Pritom je osudio pokušaje revizije broja žrtava u logorima i na stratištima NDH. Kao vrsni poznavalac istorije Srba i priznati i odlikovan naučnik za svoje delo, bio je pozvan da izloži referat na Međunarodnom naučnom skupu o Jasenovcu u organizaciji SANU, koga je inicirala i finansirala Fondacija Srpske napredne stranke „ Za srpski narod i državu“. Skup je trebalo da se održi septembra 2022. godine.
Uoči dana početka rada skupa u večernjem dnevniku RTS-a se pojavio direktor Centra „Simon Vizental“ u Jerusalimu, Efraim Zurof, i poručio da taj skup ne treba održati da se ne bi narušili odnosi država Hrvatske i Srbije. Skup je otkazan i nije održan do današnjih dana.
Taj Centar je svojevremeno imao procenu broja žrtava genocida NDH istu kao naučno potvrđenu i zvanično prihvaćenu od strane SPC. Budući da je u novostvorenoj državi Hrvatskoj broj drastično smanjen, a u državi Srbiji postoji ista tendencija, to je očigledno da bi cifra od 700.000 žrtava, koja bi se razmatrala na tom skupu, mogla proizvesti žestoke polemike kako među istoričarima, tako i političarima u regionu. Razmena naučnih argumenata doprinosi utvrđivanju istine, te se neodržavanje skupa na temu Jasenovca može smatrati isključivo političkom odlukom na štetu srpskog naroda.
Na portalu dnevnog lista Politika 29.04.2023. je prenet tekst D. Jokić-Stamenković o Međunarodnoj naučnoj konferenciji o Jasenovcu održanoj u Narodnoj skupštini Srbije 28.04.2023. u organizaciji Instituta „Diana Budisavljević“ za istraživanje dečijih logora smrti u NDH, Evropske unije Roma, Fondacije “Diana Budisavljević“ iz Kanade i izraelsko - američka Fondacije za edukaciju o Holokaustu. Narodni poslanik, prof. dr Dragoljub Acković, generalni sekretar Evropske unije Roma, je predsedavao konferencijom a jedan od učesnika je bio prof. dr Gideon Grajf, naučnik posvećen istraživanjima zločina u Jasenovcu.
Na skupu je usvojena Rezolucija o infanticidu NDH nad srpskom, jevrejskom i romskom decom u dečjim logorima smrti od 1941. do 1945. godine. Ova Rezolucija je trebalo da bude dostavljena UN na Dan Pobede 9. maja. Javnost nije obaveštena o sudbini ove Rezolucije. Srbiju je 3. i 4. maja pogodila tragedija masovne pogibije školske dece i omladine, građani su se digli protiv svake vrste nasilja. Osnovno je pitanje dokle ćemo plaćati za svoje postojanje i opstajanje na ovum prostorima danak u dečijim životima? Zatim treba da se upitamo kako se dogodilo da se izmakne kontroli bezbednost dece i omladine u školama i na igralištima! I na kraju ono što je najvažnije - kako su se pozitivna dostignuća savremenog sveta pretvorila u svoju suprotnost i predstavljaju latentnu opasnost za razvoj dece i omladine?
Na istom skupu je usvojeno da 28. april bude proglašen Danom genocida nad Srbima u znak sećanja na prvi ustaški zločin kod Bjelovara 1941. Sudeći po navedenom tekstu akademika Krestica u Pečatu, o tome se nije još odlučivalo u Skupštini.
Generacije su vaspitavane po rečima, koje je u duhu pravoslavlja izrekao Njegova svetost patrijarh German: “Oprostiti moramo, zaboraviti ne smemo“. Ipak nam je protok vremena pokazao da treba opraštati iskreno pokajanje, ali da se zločini nad nevinim žrtvama, posebno deci, ne smeju tolerisati, da se ne bi ponavljali.
Prenošenje učenicima svetosavskih vrednosti se ne sme svesti samo na poruke na školskim obeležavanjima Savindana. Pedagozi treba da ih unesu u udžbenike istorije i srpske književnosti i predvide odgovarajuću satnicu za usvajanje tog znanja.
AUTOR: Dr Zorka Vukmirović, naučni savetnik u penziji
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
