VELIKA REFORMA SPECIJALIZACIJE, U DEFICITU NJIH 11: Nedostaju anesteziolozi, pedijatri, radiolozi...
Autor: Glas javnosti
Nije novost da iz Srbije odlazi veliki broj lekara, a da mnogi uz fakuktet upisuju i nemački jezik, kako bi čim završe studije pronašli posao i bolji život u Nemačkoj
Profesor doktor Arsen D. Ristić, prodekan za poslediplomsku nastavu Medicinskog fakulteta, kaže da su tradicionalno najtraženije specijalizacije interne medeicine i ginekologije i akušerstva, ali da su sve popularnije i specijalizacije nakon kojih sa malim resursima i za relativno kratko vreme praktičan rad može da se spoji sa stečenim teoretskim znanjem.
Nije novost da iz Srbije odlazi veliki broj lekara, a da mnogi uz fakuktet upisuju i nemački jezik, kako bi čim završe studije pronašli posao i bolji život u Nemačkoj.
Ministartsvo zdravlja je saopštilo da Srbiji nedostaju anesteziolozi, pedijatri, radiolozi, specijalisti opšte i fizikalne medicine, medicine rada, patolozi, transfuzioloz. U deficitu je 11 specijalizacija.
Ministarka zdravlja Danica Grujičić rekla je nedavno da razume sve mlade lekare koji imaju želju da se specijalizuju za određenu oblast, ali da će morati da se poveća odgovornost profesora na medicinskim fakultetima, što je zabrinulo mnoge studente medicine.
Profesor doktor Arsen D. Ristić, prodekan za poslediplomsku nastavu Medicinskog fakulteta, kaže za RTS da su tradicionalno najtraženije specijalizacije interne medicine i ginekologije i akušerstva, ali da su sve popularnije i specijalizacije nakon kojih sa malim resursima i za relativno kratko vreme praktičan rad može da se spoji sa stečenim teoretskim znanjem.
Ističe da je Medicinski fakultet već odgovorio na analizu Ministarstva i da u prethodna dva upisna roka postoji zadovoljavajuće interesovanje specijalizanata za radiologiju, opštu medicinu, fizikalnu medicinu, anesteziologiju.
- Za ove ključne grane imamo odgovor, ali za neke koje su teške, zahtevaju dugi trening i koje nisu kasnije lake za redovan rad, kao što je patologija, imamo svega šest novoupisanih kandidata i za takve grane moramo u saradnji sa Ministarstvom pronaći rešenje - kaže doktor Ristić.
"Mora se naći ravnoteža između želja studenata i potreba pacijenata"
Doktor Ristić kaže da je u toku velika reforma specijalizacije na kojoj radi čitav tim prodekana sa svih referentnih fakulteta bio-medicinske grupacije.
- Očekujemo da ćemo sredinom sledećeg meseca imati potpuno drugačiji i novi program, i što se tiče upisa i što se tiče nastave i načina završavanja specijalizacije - najavljuje doktor Ristić.
Kaže da se u praksi retko dešava da neko promeni specijalizaciju, ali da je svakako bolje potrošiti dodatno vreme i krenuti ispočetka oblast kojom neko može da se bavi nego nastaviti nešto za šta se ispostavi da je iz bilo kog razloga neodgovarajuće.
- Dešavalo se da ljudi koji počnu jednu specijalizaciju budu vrlo uspešni na drugoj. To je redak događaj, ali se dešava - navodi doktor Ristić.
Ističe da se mora naći ravnoteža između želja studenata i potreba pacijenata.
- Idealna rešenja su teška i pronalaze se tako što sve kolege koje završe specijalizaciju moraju pronaći svoje mesto u zdravstvenom sistemu Srbije ili u privatnim ustanovama - kaže doktor Ristić.
Naglašava da specijalista ima vrlo maro na birou rada i da je u nekim granama moguće naći posao odmah, ali da prestižne ustanove podrazumevaju konkurenciju.
(Glas javnosti / Telegraf.rs)
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
