„I dalje ne raspolažemo pouzdanim brojevima. Ni ovaj popis neće omogućiti prave podatke jer metodologija još nije usvojena za identifikovanje onih nevidljivih. Trenutno se popisuju samo one osobe u situaciji beskućništva koje su u evidenciji sistema socijalne zaštite, a velika većina njih se ne obraća sistemu”, rekao je za Tanjug Igor Mitrović, direktor Fondacije ADRA Srbija.
„U prethodnih šest meseci primećujemo porast ljudi koji nam se obraćaju. U Evropskoj uniji rast broja beskućnika u prethodnih 10 godina je 70 odsto. Možemo samo da pretpostavimo koliki je rast u Srbiji. Prema našim procenama na terenu, u Beogradu ih je između tri i pet hiljada”, rekao je Mitrović.
Kako je naveo, nema ih možda u parkovima, ali je sve više onih koji žive u tuđim podrumima, napuštenim zgradama bez vode, struje i grejanja, privremeno kod prijatelja.
„Mesečno nam se obrati oko 30 novih osoba samo u Beogradu. Samo ADRA trenutno ima oko 700 osoba u situaciji beskućništva u svojoj evidenciji. Ima ih još više. Neki kažu i do 5.000, možda i više. Sve više je i mlađih i žena”, kazao je Mitrović.
„Govorimo o osobama koji su bili fizički radnici, ne mogu više to da rade, završe na ulici, ili osobama sa nekim oštećenjem mentalnog zdravlja. Neki su mladi koji su napustili sistem socijalne zaštite, drugi ljudi koji su izgubili sve zbog dugova, kredita. Mnogo je različitih priča”, rekao je Mitrović.
Ističe da je glavni problem što su „nevidljivi”.
„Većina nema lična dokumenta, niti zdravstveno osiguranje, da im se omogući smeštaj u nekom domu, ne mogu da se zaposle i sve ostalo. Nisu u stanju da se samostalno izbore za to. Nailaze na mnoge i bespotrebne prepreke. Oni nemaju prebivalište. SUP ne može da im izda ličnu kartu, a od nje sve počinje”, napomenuo je on.
„Ulažemo ogromnu energiju da SUP po hitnom postupku registruje njih na adresi nadležnog centra za socijalni rad, što zakon i predviđa za osobe u situaciji beskućništva. Taj proces traje nedopustivo dugo, od šest do 12 meseci. U međuvremenu njihovo zdravlje strada, život im je ugrožen i nspotrebno dugo stradaju. Velik broj njih ima otešećno mentalno zdralvje zbog čega su još zavisniji od podrške sa strane. Godišnje oko 130 osoba uspemo da podržimo da dobiju ova dokumenta”, rekao je Mitrović.
Prema njegovim rečima, još ne postoji jasna strategija kako preduprediti beskućništvo i što ranije i efikasnije reagovati kada se neko nađe u njemu.
„Što duže neko bude u tom stanju, sve je teže da se vrati. ADRA i druge organizacije koje rade na terenu mogu da pružaju hitnu podršku ali je sve u rukama države”, rekao je Mitrović.
Kaže da ohrabruje što je država pokrenula bavljenje onima koji su „nevidljivi” i stoga najugroženiji.
„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je prezentovalo instrument za uključivanje principa Da niko ne bude izostavljen u sve što država radi da bi prvo identifikovala a potom i zaštitila najugroženije. Nadamo se da će to brzo biti sprovedeno u praksu”, rekao je Mitrović.
„Pomažemo od 450 do 700 osoba u Beogradu. Pošto se mnogi nisu kupali sedmicama, mesecima, pružamo higijensko-humanitarne usluge. To je 550 usluga mesečno, oko 25 prosečno, dnevno. Tim čine dve osobe i vozač. Odlaženje autobusom Drumodom na mesto gde mogu doći da se okupaju, ostave prljav i uzmu čist veš, uzmu paketi pomoći. Takođe, primano donacije i pripremanje paketa”, rekao je Mitrović.