Ko će da nam sudi – u narednih osam godina većina sudija ide u penziju

Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije, članica radne grupe, kaže da neće imati koga da izaberu, zbog toga što ljudi vide pravosuđe kao lošu sredinu u kojoj ne mogu da ostvare svoje egzistencijalne potrebe.

"Slabo su plaćeni, traži se od pravnika sa položenim pravosudnim ispitom da mesecima, više od godinu radi besplatno. Ako su i primljeni, to je na određeno, što im onemogućava da dobiju kredit, da rešavaju egzistencijalna pitanja", dodaje Boljevićeva.

Trenutno ima oko 1.600 sudskih pomoćnika – nisu svi za sudije, a neki od njih i ne žele to da budu. Računica je da nedostaje više od 600 saradnika, a samo su 152 završila Pravosudnu akademiju. Nedostaju i jasni kriterijumi za karijerno napredovanje.

Ana Knežević Bojić iz Instituta za Uporedno pravo ističe da mogućnost karijernog napredovanja nije do kraja razvijena i postoje samo tri zvanja u koja mogu da budu izabrani sudijski pomoćnici.

"Prvo je nakon što polože pravosudni ispit, drugo je nakon što imaju dve godine radnog iskustva po položenom pravosudnim ispitu. Treće postoji samo po sudovima republičke nadležnosti, apelacionim sudovima, koji podrazumeva položeni pravosudni ispit i šest godina radnog iskustva, odnosno da ispunjavaju uslov za sudiju višeg suda", objašnjava Bojićeva.

Struka smatra da bi pomogle jače materijalne garancije.

Ministarstvo finansija tvrdi da će projekat "Iskra", koji na jednom mestu treba da okupi sve koji zarade primaju iz budžeta, uvesti red.

"Već godinama unazad mi kao Ministarstvo finansija, skupa sa nadležnim Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, spremamo se za reformu plata u javnom sektoru", kaže pomoćnik ministra finansija Darko Komnenić.

Prema podacima Društva sudija Srbije, sudije u Srbiji su najlošije plaćene među 47 država članica Saveta Evrope, osim u Kazahstanu i Moldaviji. I ne samo oni već i drugi zaposleni u pravosuđu.