STRAVIČNI PODACI : U Srbiji 2.000 ljudi čeka transplataciju organa
Autor: Glas javnosti
Od početka godine u Srbiji je urađena samo jedna kadaverična transplantacija i to bubrega a poslednja transplantacija srca urađena je početkom 2021. godine. Tokom avgusta iste godine transplantirana je i jetra a danas više od 2.000 ljudi, uključujući i 30 dece, čekaju na transplantaciju organa.
Iako je bilo vidljivih pomaka u poslednjih desetak godina, epidemija kovida je gotovo zaustavila program.
Nažalost, i pored napora lekara, građani najčešće ne pristaju da daju saglasnost za doniranje organa preminulog člana porodice i time produže živote pacijentima kojima su organi neophodni.
- Pre šest godina je saglasnost porodice donora meni spasila život i time omogućila da ne samo moja porodica, već i još nekoliko porodica ostane na okupu. Zahvaljujući jednom "da" ja sam doživeo da svoju ćerkicu odvedem prvi dan u školu, da istrčim svoju prvu trku, da jednom rečju živim. Ali još 2.000 ljudi čeka svoju šansu na novi život, čeka poziv za transplantaciju, koji će im spasiti život. Zato sada želimo da pokušamo da našim građanima otklonimo predrasude i strahove koje imaju kada se govori o ovoj temi - Mladen Todić, predsednik udruženja pacijenata “Zajedno za novi život”.
Jedan od načina je i spot koji je snimilo ovo udruženje u okviru kampanje "Još si mi trag", a u kome se govori o veličini humanosti doniranja organa i tragu koji donori ostavljaju u životima transplantiranih pacijenata i njihovim porodicama.
Ovu kampanju je podržalo i Ministartvo zdravlja a ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je da se planira sastanak sa svim transplantacionim centrima piše 24sedam
- Mislim da je potrebno da se jedan centar osnaži da može da obavlja sve transplantacije, a kasnije ćemo otvarati i ostale centre. Videćemo još koji će to centar biti. Takođe, moramo da povećamo broj transplantacija, jer je sramotno da 2.000 ljudi u ovoj zemlji praktično nema nadu da će dobiti organ. I zato molim sve medije da objasne građanima da kada se dokaže moždana smrt prestaje i postojanje čoveka. To dokazuju lekari koji ne učestvuju u lečenju pacijenta, niti će učestvovati u eventualnoj transplantaciji organa. Moždana smrt je situacija kada se ne može vratiti funkcija mozga, ni lekovima, niti operacijom – istakla je prof. dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja.
Republički fond za zdravstveno osiguranje na osnovu Pravilnika o upućivanju osiguranika na lečenje u inostranstvo upućuje decu i odrasle na transplantaciju organa u najveće svetske centre. Kada se stvore uslovi i pronađe donor, upućivanje je po hitnom postupku.
- Trenutno je u postupku upućivanja još troje dece radi transplantacije jetre sa živog donora u Italiju, koje je RFZO odobrio, a čeka se datum prijema iz inostrane bolnice. Takođe jedno dete je u postupku pripreme za transplantaciju tankog creva od živog donora u Engleskoj. Kada govorimo o transplantaciji u Srbiji, prema podacima kojima raspolažemo transplantacije bubrega, srca i jetre su u Srbiji u konstantnom padu. Jedino gde su podaci u kontinuitetu zadovoljavajući je kostna srž. Posebno ističem da više od 2 hiljade ljudi čeka na transplantaciju nekog organa, cifra koja treba sve da nas motiviše, podjednako bez obzira da li govorimo kao struka ili kao ljudi koji su u budućnosti potencijalni primaoci organa, kao i da svi zajednički aktivno preduzmemo aktivnosti u cilju podizanja svesti o značaju donorstva – objašnjava prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO.
- Koliko mi je poznato ove godine je bilo desetak potvrđenih moždanih smrti, međutim ni jedna porodica nije potpisala saglasnost za doniranje organa. Lično mislim, da mi nismo izgubili humanost ni empatiju, nego da su naši građani nedovoljno upućeni i zbog neznanja proizilaze, bojazni, teorije zavere i predrasude. Između ostalog, neki pojmovi, nisu dovoljno pojašnjeni, kao što je pojam moždane smrti. Što se tiče transplantacionog programa za jetru trenutno na nacionalnoj listi čekanja imamo oko 70 pacijenata u statusu T, koji svakog momenta mogu biti pozvani na transplantaciju i oko 17 pacijenata u statusu non T, što znači da zbog nekog komorbiditetnog stanja, najčešće infekcije, ne mogu biti transplantirani dok se problem ne sanira, kada ponovo prelaze u status T. Stoga se nacionalna lista nedeljno ažurira. Veliki problem je što na listi čekanja imamo dosta mladih ljudi, između 25 i 30 godina, u odmaklim stadijumima bolesti – objasnio je prof. dr Đorđe Ćulafić, načelnik odeljenja za hepatologiju u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije.
SKINI APLIKACIJU
